Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Da je bila na mestu Slobodana Miloševića 1998. Snežana Paunović bi očistila Kosovo od Albanaca. Ta osoba, koja je o započetim a nedovršenim poduhvatima u istoriji Srba govorila za Kurir, inače je ministarka u vladi Đure Macuta. U svojoj patnji za neostvarenim etničkim pogromom Albanaca, Paunović je u pomoć pozvala mogućnost da u nedovoljno slavnoj prošlosti bude inkarnacija Miloševića i učini ono što on nije. Nije da nije želeo. Nije stigao.

Ministarka Paunović vuče sa sobom Slobine političke gene, i u vladu je stigla iz Dačićeve stranke. Ta grupa se davno utopila u SNS, izgubila osobena svojstva i postepeno dogoreva. Paunović iznosi Miloševićeve neostvarene ideje oko čistog srpskog Kosova, ukazujući posredno na njegov nedostatak snage i odlučnosti da učini ono što se moralo učiniti. I zbog toga obrazlaže utopiju o transferu ličnosti i žaljenje što ona sada nije bila on tada.

U svom vremeplovu, Paunović je donekle zaobišla važne stavke iz otužnog mita o svetoj srpskoj zemlji, ali je pokušala da vrednuje ulogu vođe (sebe) u neostvarenoj zločinačkoj ideji. Mnoge ideje i zločini su ostvareni, no ministarka u vladi moderne Srbije odjednom jasno vidi da Milošević nije učinio sve što se moralo. A bio je potreban samo taj poslednji korak.

Odakle odjednom ova čudovišna žalopojka za čišćenjem u prošlosti? Ta prošlost u Srbiji nije završena, ali su neki procesi u vezi sa Kosovom ipak nepovratni.

Ministarka, inače rodom iz Peći, kaže da ona svoje životno delo ne bi obeležila likvidacijama. Svi Albanci bi (nasilno) otišli u svoje matične zemlje (!). Ti odlasci nisu mogući bez proterivanja i deportovanja. Teroristi bi, naravno bili fizički uništeni, i sve bi bilo okončano pouzdano i čisto. Tu je negde poreklo tuge i besa Snežane Paunović, javno bolovanje u Kuriru za neostvarenim nacionalnim projektom.

Macutova (Vučićeva) ministarka je u iznenadnom nacional-šovinističkom razgorevanju, postavila u centar stvari ključnu tezu o konačnom rešenju. Ništa drugo ne ometa ideju da Kosovo bude srce Srbije, osim Albanaca koji tamo žive. Niko na njih ne računa kad god se govori o sudbini srpskog Kosova.

To bi svakako bila i centralna tema srpskog sveta u kome nema mesta za druge. Aktuelni vladar je pristao na sve kako navodno ne bi dao ništa, iz te haotične političke filozofije nastao je i hajdučko-teroristički pohod sa harambašom Radoičićem na čelu. Bio je to objektivni prikaz novih kosovskih junaka, možda poslednji katastrofalni pokušaj vrhovnog komandanta vojske, policije i bandi da učini bilo šta za istoriju.

Sve to što se događalo i učinilo novu povest Srba i Albanaca strašnim iskustvom a politička rešenja dugom dramatičnom agonijom, nije ugasilo snove o efikasnijoj prošlosti. Ministarkino sećanje na nedovršene stvari, pouzdani je znak da iz nekih glava još nije isparila deluzija o delotvornosti velikih zločina.

Izgleda da je malo ljudi u Srbiji koji su spremni da se suoče sa stvarnošću. Umesto praznih deklaracija, patetičnih kletvi guslarskih večeri i prizivanja romantičnih ratnika, valjalo bi da se pomogne Srbima i Albancima da žive na tom prostoru koji decenijama ubija ljude zbog poseda, mržnje i zablude da se zajedno ne može. Za sve to potrebno je ono nedostižno: razum.

Nostalgija za etničkim čišćenjem koje nije do kraja sprovedeno, a koju javno čuva ministarka Paunović kao svoj životni poraz, ukazuje na ozbiljno zatamnjenje Srbije i nastavak opšteg raspadanja.

Peščanik.net, 15.07.2026.

KOSOVO

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Ljubodrag Stojadinović

Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)

Author: Ljubodrag Stojadinović

Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.