Do Šapca preko Mičigena

Po čemu se razlikuju Šabac i američka država Mičigen? Čitalac se mršti. Pitanje može imati smisla samo ako se prethodno pokaže šta povezuje Šabac sa Mičigenom. Praktično ništa, izuzev jedne „sitnice“ – bahate svojevolje vladara nad njima. Na čelu Srbije i na čelu Sjedinjenih Država nalaze se osobe sa praktično istim političkim karakterima: detinje nezrelo povlađuju sebi i zahtevaju ljubav i divljenje svih drugih; ne podnose neistomišljenike; lažu do besvesti; prave razdor i raspiruju mržnju; ne poštuju ustav i zakone. Jednom rečju – populisti, u onom smislu u kom je populizam kao antipluralizam opisao Jan-Werner Müller. Dakle, Vučić i Trump, te priroda njihove praktično razobručene želje za svakim oblikom moći, kopča su između Šapca i Mičigena.

Ako su po Vučiću i Trumpu isti, Šabac od Mičigena pak razlikuje to što u Mičigenu policija radi svoj posao, dok u Šapcu radi za Vučića. Vest od sinoć – FBI je u Mičigenu uhapsio 13 osoba iz desničarske takozvane narodne vojske, to jest milicije. Šest od ovih 13 osoba planiralo je da kidnapuje guvernerku Mičigena Gretchen Whitmer, dok je drugih 7 planiralo da napadne policijske snage i zgradu vlade. Zvuči nestvarno, doslovno kao zaplet iz prve sezone „Sluškinjine priče“. Kao što je uostalom zvučao nestvarno i Trumpov poziv naoružanim fanaticima desnice – „sklonite se i budite spremni“. Članovi desničarskih milicija poslušali su poruku predsednika i spremili se da mu obezbede novi mandat mimo izbora i volje žitelja Sjedinjenih Država.

Samo što tamo, kako se čini, policija još radi svoj posao i nije spremna da monopol nad silom prepusti Trumpu i njegovim do zuba naoružanim zadrtim sledbenicima. U Šapcu je drugačije. Svoj monopol nad silom policija je u tom gradu potpuno predala jednoj stranci i predsedniku na njenom čelu. Sada već danima gledamo kako u Šapcu policija štiti ne red i poredak nego partijske siledžije koji ih gaze. Često je to stizalo od Vučića – nema nikog jačeg od države. I znali smo da to znači – nema nikog jačeg od mene. Vučić i njegova stranka izdigli su se iznad države i prisvojili sve njene resurse sile. Na stranu sad njihova želja da to urade, čudi spremnost policije da im se tako sramno potčini. Za šaku još neizgrađenih stanova, ili šta god da je već u pitanju.

Čitalac prati događaje u Šapcu: bili su lokalni izbori, pa su poništeni na više mesta i ponovljeni, pa su opet poništeni i ponovljeni. Pa ih sad opet treba poništiti, ako stranka na čelu sa Vučićem ikada više dozvoli Gradskoj izbornoj komisiji (i bilo kojoj drugoj izbornoj komisiji) da se uopšte sastane i odluči. Ako je u Mičigenu neko hteo da otme guvernerku, u Šapcu je „neko“ i hteo i oteo članove komisije. Ako je u Mičigenu policija sprečila otmicu, u Šapcu je policija zaštitila otmičare, a ne otete. Sjedinjene Države koprcaju se ispod hirovitosti i bahatosti Trumpove administracije (sa Republikanskom partijom u zaleđu). Srbija se više ne koprca, kao da gledamo poslednje trzaje. Dobro, veća zemlja i jača ekonomija, mislim na Sjedinjene Države, za razliku od Srbije teže ju je pokoriti.

Šta se još može reći o Šapcu i Mičigenu? Na Trumpov poziv, radikalni desničari širom Sjedinjenih Država tobože brane Ustavom garantovane slobode. Te slobode ugrožene su, smatraju oni, merama protiv zaraze virusom korona. Izgleda kao da su u pravu. Padaju u drugom koraku – slobodu brane tako što je ukidaju svima drugima. Upuštati se sad u objašnjavanja kako je delimično (naglasak je na „delimično“) ograničavanje sloboda pod pretnjom zaraze u stvari odbrana sloboda na duge staze – izlišno je. Slobode su njima samo izgovor za nametanje tiranije. Vidi se to odmah, čim se baci pogled na pozicije sa kojih ovi kvazislobodari nastupaju.

U Šapcu pak, sila se nameće pod izgovorom odbrane volje naroda. Siledžije stranke s Vučićem na čelu zlostavljaju članove Gradske izborne komisije tobože u ime odbrane glasova svojih pristalica. Što bi sve bilo u redu, da su ti glasovi slobodno dati. Ali, čitalac to odavno zna – nisu. Ti glasovi su kupljeni ili iznuđeni, ako i nisu na kraju ukradeni. Poslovična volja naroda odavno je ovde sputana voljom partije. Žitelji Srbije, uhvaćeni u klijentelističke mreže režima, nemaju svoju volju. Pošto nema te volje, gube smisao i institucije u kojima se ona artikuliše. Braniti danas bilo šta u Srbiji sa pozicije stranke na vlasti a u ime volje građana, puki je oksimoron. Stranka na vlasti im je otela volju (zajedno sa policijom koja bi trebalo da je štiti).

Umesto volje (i policije), žiteljima Srbije stranka je dala jedan broj telefona – 064 8811405. Na taj broj ljudi treba da prijave ministarstvu zdravlja „nepoštovanje epidemioloških mera, naročito u ugostiteljskim objektima i drugim mestima gde se okuplja veći broj građana“. Koga tačno da prijave – posetioce, vlasnike, zaposlene ili sve zajedno – uputstvo ne kaže. Radoznali čitalac, spreman da prijavi, pročitao je mere i shvatio da za ugostiteljske objekte ne važe mere čija se primena ili odsustvo primene vide golim okom. Kako posetilac „ugostiteljskog objekta“ ili „drugog mesta“ može znati da li je i sa čim prebrisan pod, recimo? Čitalac je još saznao da mere koje važe za ugostiteljske objekte i druga mesta, ne važe za objekte koji nisu ugostiteljski, kao ni za državne organe i javne službe. Drugim rečima, u fabrikama i u gradskom prevozu, na primer, važe neke druge mere. To dalje znači da žitelji Srbije ne mogu da prijave državne organe (recimo Vučića kada u školi ne nosi masku) ili preduzeća u kojima se mere ne primenjuju na 064 8811405.

Da zaključimo – u Mičigenu policija čuva izbornu volju građana iako bi savezna administracija s Trumpom na čelu da je oružanim nasiljem potre. U Šapcu i Srbiji volje nema, pa je policija izgleda shvatila da onda nema šta ni da čuva. Umesto oduzetog političkog glasa u vidu izborne volje, žitelji Srbije dobili su broj telefona 064 8811405, da puste svoj doušnički glas jedni protiv drugih. Srbija živi Trumpov san.

Peščanik.net, 09.10.2020.