Gledati život Darvinovim očima 3

Biološki fakultet nastavlja akciju obeležavanja 200 godina od rođenja Čarlsa Darvina i 150 godina od štampanja njegove knjige „Postanak vrsta“. U saradnji sa Muzejom nauke i tehnike, organizovana je izložba „Evolucija i Darvin“ koja će biti otvorena u Noći muzeja 16. maja u 18h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2). Tokom mesec dana, od 18. maja do 15. juna, u istom prostoru i izložbenoj postavci, svakodnevno će se održavati naučno-popularna predavanja.

Kroz serijal predavanja „Gledati život Darvinovim očima“ pokazaćemo koliko je teorija evolucije uticala na naš svakodnevni život, na sve oblasti nauke, ali i društvene i sociološke teorije. Naši predavači su eminentne ličnosti iz naučnog i kulturnog života grada, kao i mladi ljudi uključeni u različite naučne projekte. Smatramo da je Darvin dobar povod za društvenu promociju i popularizaciju čitave nauke, njene metodologije i saznanja u oblastima biologije, medicine, filozofije, istorije, arheologije, antropologije, psihologije, sociologije, lingvistike, ekonomije, politike, itd.

Predavanja u trećoj nedelji (01. jun – 08. jun, 2009)

1. Ponedeljak, 01. jun u 18h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

ROBERT MALTUS, EKOLOGIJA I TEORIJA EVOLUCIJE

dr Branko Karadžić, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“

2. Utorak, 02. jun u 18h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

KO JE MENI DARVIN?

mr Srđan Verbić, fizičar

Ono što posebno impresionira u Darvinovoj teoriji evolucije jeste krajnje jednostavan i potpuno nelinearan model. Kao ne-biolog ne moram da se plašim ako isti mehanizam prepoznam i u fenomenima koji strukturno nemaju nikakve veze sa razvojem živog sveta. Međutim, problem prepoznavanje evolucije u svemu i svačemu je što skoro uvek počinjemo od pojave koja ima jasno određen pravac razvoja, a onda „prirodnu“ selekciju koristimo da pojavu objasnimo. Po svemu sudeći, priroda to ne radi tako. Ne bi trebalo ni mi, ali kako?

3. Sreda, 03. jun u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

BIOMIMIKRIJA: INOVACIJE INSPIRISANE PRIRODOM

dr Tanja Vukov, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“

Biomimikrija (bios-život, mimesis-imitirati) je dizajnerska disciplina koja traži održiva rešenja za mnoge probleme čovečanstva izučavajuci forme, procese, sisteme i strategije prirode. Potrebno je ne samo učiti O prirodi nego učiti OD prirode. Priroda je u dugom procesu evolucije rešila mnoge probleme sa kojima se čovek danas susreće: proizvodnja energije i hrane, kontrola klimatskih uslova, netoksična hemija i mnogo toga drugog…

4. Četvrtak, 04. jun u 18h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

O LIČNOSTI ČARLSA DARVINA

prof. dr Žarko Korać, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

5. Petak, 05. jun u 18h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

DARVINOVA BAŠTA

dr Vladan Jovanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine

Darvin je u svojim knjigama sve teorije i sve iznešene pretpostavke i tvrdnje bogato potkrepio dokazima, delom zasnovanim na primerima iz literature, ali dobrim delom i na sopstvenim istraživanjima na biljkama i životinjama. Upoznajmo se sa nekim zanimljivim eksperimentima koje je Darvin uradio na biljkama.

6. Subota, 06. jun u 17h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

KAD SE VRSTE DODIRNU: O POSTA(JA)NJU

Jovan Mirčetić, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu

„Kad se vrste dodirnu: o posta(ja)nju” – pokušaj je kritike esencijalističke misli od Aristotela do danas. Pokušaće se pokazati kako je jedan od ključnih preokreta u razmatranju ontogenetskog statusa čoveka uveo upravo Darvin, u svojoj teoriji evolucije kao par excellence antiesencijalističkoj tezi. Postaviće se i pitanja opravdanosti korišćenja stabilnih i rigidnih termina u biologiji sa napretkom molekularne i evolucione biologije u XXI veku. Sva pitanja biće razmatrana kroz dihotomiju postajanja (becoming) kao metafore nedovršenosti, promene, odsustva stabilnog identiteta i postanja kao biblijskog termina i simbola esencijalizma.

7. Subota, 06. jun u 18.30h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

KUM DARVIN

doc. dr Dragana Miličić, mr Tamara Karan-Žnidaršič, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Čarls Darvin je široko prepoznat kao jedan od najuticajnijih prirodnjaka, naučnika i pisaca svoga doba. On je verovatno više nego iko drugi u poslednja dva veka uticao na našu sliku sveta, prirode i čoveka. Osim što se bavio mehanizmima selekcije i nasleđivanja i poreklom čoveka, manje je poznato da je proučavao različite pojave kod biljaka i životinja. Iako to nije česta pojava kada se radi o najvećim umovima, važnost Darvinovog dela su još za njegovog života prepoznale kolege širom sveta. Primljen je u Kraljevsko društvo i u Francusku akademiju nauka. Počast mu je odata i time što je veliki broj biljaka i životinja otkrivenih u to doba poneo njegovo ime. Osim toga, u svakodnevnom govoru se za veliki broj vrsta koristi ime čarlsa Darvina (najpoznatiji primer su Darvinove zebe). U novije vreme, kao rezultat veštačke selekcije i hibridizacije (problematike kojom se Darvin upravo bavio u svojim delima), veliki broj hortikulturnih biljaka nosi njegovo ime. Spisak sadrži preko deset vrsta lala i jednu vrstu ljiljana. A čast da ponesu ime nekog prelepog cveta zaslužili su čak i Darvinovi potomci: jedna ruža iz Engleske i jedna perunika nose imena njegovih sinova, Horacija i Džordža Darvina.

Peščanik.net, 01.06.2009.

Srodni linkovi:

Gledati život Darvinovim očima 1

Gledati život Darvinovim očima 2

Gledati život Darvinovim očima 4