Gvidovdan

Izraz smo našli kod nekog – možda se čovek šali – u medijima i on nam zadaje probleme i na to ćemo se osvrnuti u ovom zapisu.

Reč je izvedena iz činjenice da u rukama Gvida Vestervelea leži naša sudbina o dobijanju Datuma. A to će biti na Vidovdan navodno 28. juna. S tim datumom nije lako snaći se, nauka je rekla svoje – mislimo na knjigu profesora Popovića “Vidovdan i časni krst” iz 1976. godine – u kojoj je problem u naučnom smislu osvetljen. Nije se knjiga svidela komunistima, a ni u SPC nisu bili naklonjeni ovim tezama. Profesor nas je opominjao da knjigu ne treba ni potcenjivati, ali ni precenjivati – nije to oko Vidovdana gotovo i dugo biti neće. Mi se tim problemom godinama bavimo i ne tvrdimo da smo sve rekli i objasnili. Kontekst je mnogo širi nego što su naša lingvistička istraživanja. Nije sve u etimologiji. Putinov general Leonid Rašetnjikov nas je već jednom opomenuo da ne idemo u EU jer “čemu se ukrcavati na brod koji tone”. Sada je general još precizniji: “Ako Srbija uđe u NATO postaće legitimni cilj ruskih raketa”. Opet će nas bombardovati, a ko nas sve nije bombardovao, i Nemci i NATO i zašto ne bi i Rusi. Izgleda da je tačna ona teorija po kojoj smo mi Srbi sagradili kuću na pogrešnom mestu. Vojvoda Toma N. hoće i u NATO – iako to još nije kazao – i u onu Putinovu Zajednicu evroazijskih naroda. Kada će to biti ne znamo, ali i to će neki Vidovdan biti.

Stoga ćemo se vratiti problemu Vidovdana, a reč se različito tumači, jer knezu Lazaru nije to padalo na pamet. On je ono na Kosovu 1389. započeo na dan svoje krsne slave, a to je dan proroka Amosa. I bilo je kako je bilo, izgubili smo. Muka s Vidovdanom nije prestala. Tek u vreme balkanskih ratova Vidovdan je crveno slovo. Neki sve vezuju za drevno pagansko božanstvo Belog Vida, koji vojuje na belom konju, ali se ne kaže protiv koga. I tako svake godine stres oko praznika i niko nije siguran kako ćemo proći recimo ove godine. Sve je uistinu u rukama Gvida Vestervelea, a praznik se bliži kao Sudnji dan. Ima više tumačenja i sva su u “opticaju”, kako među političarima tako i među bogoslovima.

Pomenućemo samo neke kontroverze u ovom neugodnom političkom smislu i kontekstu – samo neke naravno.

Beli Vid je mitološko božanstvo iz korpusa slovenske mitologije u najširem smislu. Bogoslovi to osporavaju. Sam Gospodar Vučić se još nije jasno oglasio, a od njega sve zavisi. Ako on rekne da je to Beli Vid, biće tako. Ako rekne da je to neki svetac naš, mora tako biti. O datumima i u državnom i u crkvenom kalendaru uvek su odlučivale vlasti. Neki su insistirali na teoriji da postoji neki svetac u Kotoru, sv. Vita, ali to bi bio Vitovdan, a ne Vidovdan. To su već katolička posla. Ako nije, i nije neka ujdurma, no izvesno je da takav svetac postoji ali katolički. To već nama ne odgovora. Pomenuti general L. Rešetnjikov je ponudio objašnjenje koje deluje zagonetno. Sve je moguće na Balkanu “ako Rusi budu Rusi i Srbi Srbi”. Nije jednostavno shvatiti, ali tako se general izrazio. On Vidovdan ne pominje, ali to se zna kako ima biti. Ono iz dela profesora M. Popovića nećemo više pominjati. To malo koga zanima. Godine 2003. problem je rešio – neki kažu iskomplikovao – vladika Atanasije Jevtić – i njegove reči valja ovde navesti u celini: “Od srpskog stradanja na Kosovu prošlo je 614 godina, ali i velike pobede tada krsta i vaskrsa. Stradao je sveti mučenik Vid – po kome ovaj dan nosi ime – ali su Srbi na ovaj dan progledali na putu za carstvo zemaljsko i nebesko”. Tako tvrdi vladika Atanasije i naravno ne navodi nikakav dokaz, Njega dokazi ne zanimaju u svemu što govori. U kalendaru tog hrišćanskih mučenika, tog sv. Vida nema, pa nema. Atanasiju to ne smeta, jer je njemu važnije da smo tada progledali. S Vidovdanom nikada niste načisto – sve je moguće, jer sa svecima se nije šaliti. Naredio je bio predsednik Republike Francuske da sutra ima da se ide u Sarajevo i naravno general-ađutant, koji obavezno ide sa onim “koferčetom” – tako je po propisima – je po ko zna koji put pitao predsednika šta će i kako će sutra. – Sve je jasno, odgovorio je F. Miteran, sutra se ide za Sarajevo. – No, sutra je dan sv. Gija – Pa šta, odgovara predsednik – Idemo u Sarajevo. General-ađutant zastaje – Ali tamo to zovu Vidovdan. I predsednički avion je sleteo u Sarajevo. Karadžićevi bojovnici su odvalili deo krila i poseta je obavljena. Bilo je to na Vidovdan. Svega ima u novinama, ne samo u našim, nego i u francuskim. Sa Vidovdanom nikada niste načisto, jer sveci su ćudljivi.

Umesto šire rasprave o Vidovdanu koji dolazi, ovo je zapis u ovim palanačkim zapisima – i samo to.

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 27.06.2013.