- Peščanik - https://pescanik.net -

Heroj našeg doba

Foto: Peščanik

Na severu Kosova nema zakona. Ovde vladaju ljudi u crnim džipovima koji maltretiraju, zlostavljaju i zastrašuju Srbe. Nasilnici u crnim džipovima nisu Albanci nego Srbi.

Tako je govorio Oliver Ivanović nekoliko meseci pre 16. januara 2018.

Srpske vlasti i dalje ne čine ništa da se otkrije istina o atentatu na Ivanovića.

Čine sve da se istina nikada ne otkrije, da žrtva bratskog rafala konačno bude zaboravljena i ostavljena arhivi iz koje nastaju najcrnje stranice nacionalne istorije.

Za učešće u ubistvu Ivanovića, prištinske vlasti su osumnjičile i Milana Radojičića, jednog od nasilnih gospodara severa, poslovnog čoveka i čuvara Kosova u granicama Srbije. Pod tom sumnjom, on beži u Beograd gde poligraf pod nadzorom Aleksandra Vučića nalazi da je Radojičić potpuno nedužan u toj stvari.

Vučić je najpre tvrdio da ne poznaje Radojičića i njegovog partnera u patriotskim poslovima Veselinovića. A posle je priznao da u tome ima i međusobnih prijateljskih osećanja, nastalih iz brige za sudbinu Srba na Kosovu. Milan Radojičić je nastavio da izrasta pod njegovom rukom i konačno je sazreo za gaulajtera.

Iz te navodne brige promovisana je javna panika kao vid odbrane od nemoći i nesposobnosti ovdašnje vlasti i njenog vrha: sledi pogrom Srba na severu Kosova. Uvođenje kosovskih tablica za sve automobile može se tumačiti kao objava rata Srbima. Tabloidi koje uređuje režim stvaraju atmosferu sloma koji se može izbeći samo pod jednim umom. Nećemo dozvoliti novu Oluju, rekao je Vrhovni u snažnoj borbenoj nadraženosti, ali i obećao da Srbija neće pribegavati upotrebi sile.

Nije objasnio kako neće dozvoliti pogrom koji nije izgledan.

U Srbiju se svom silinom vratila afera Jovanjica. Inspektor Milenković koji je pohapsio kriminalce na državnom porodičnom dobru za uzgajanje opijata mora da čuva glavu od kriminalaca koji govore u ime države. Preti mu likvidacija kako bi zaćutao, a on želi da govori da bi sačuvao poslednje ostatke profesije kojoj pripada.

Novi podaci o ubicama iz Belivukove grupe pokazuju da tamo zločinima nema kraja i da je na obodima metropole u brzom propadanju izgrađeno nekoliko užasnih mučilišta.

Taj sadistički odred nastao je u uzgajalištu vlasti, takvi tragovi ne mogu da budu sakriveni mimikrijom borbe protiv zločina.

U takvom ambijentu vladaru je bio potreban heroj, a on ga je već imao pod rukom. Odeven u majicu koja može da bude i vojnička, Milan Radojičić je snimio kratak konfuzni govor, sačinjen od izlizanih patriotskih trivijalija i pretnji. Suština je u rečenici: „Ja sam se vratio, a vi znate šta to znači.“

Šta to znači?

Rada Trajković i Jovo Bakić su uvereni da je pretio Srbima, koji već žive pod strahom. Ili onima koje smatra neposlušnim, pa ih poziva da se priklone sili. „Vučić je njemu“, kaže Trajković, „udelio apsolutnu vlast nad Srbima na severu Kosova… Više desetina Srba je ubijeno na severu, mnogo kuća je zapaljeno, a mi ne znamo ko su počinioci. Ali to dovodim u vezi sa vlašću koju je imao.“

Tako je vladar sebi odabrao junaka kakav mu priliči. Nasilnu projekciju sopstvene nemoći i neznanja, sredstvo za širenje straha, skoro na isti način kao pre četiri i više godina. Radojičić je u daleko boljim odnosima sa Albancima sa kojima deli poslove, nego sa Srbima koje ne može da odbrani od sebe.

Da li se zaista vratio na Kosovo, ne zna se pouzdano. Važniji od toga je zao glas koji se širi po severu. Vučić je ljutito negirao da je Radojičić „kontroverzni biznismen“. Nije kontroverzni, samo je biznismen. I može da živi gde želi, slobodan je čovek.

No ako se već njegov prijatelj vratio na mesto zločina kao slobodan čovek i strašilo za Srbe, neizbežno je pitanje za Vučića koji bi morao da zna odgovor: ko je ubio Olivera Ivanovića?

Peščanik.net, 08.07.2022.

UBISTVO OLIVERA IVANOVIĆA

The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)