Smešne stvari usred krize
Da scena bude tragikomičnija, Gašić nije rekao ime ubice Olivera Ivanovića, nego da je taj pobegao ni manje ni više nego u Nemačku! Nemci su to, naravno, odmah opovrgli.
Da scena bude tragikomičnija, Gašić nije rekao ime ubice Olivera Ivanovića, nego da je taj pobegao ni manje ni više nego u Nemačku! Nemci su to, naravno, odmah opovrgli.
Nešto je mnogo trulo u krimi epizodi o ubistvu Olivera Ivanovića koju je Gašić odigrao pred zblanutom skupštinom. Dobio je mlak aplauz svoje divlje poslaničke grupe, po inerciji.
Nije rekao, sram vas bilo lažovi jedni, i onda tresnuo na sto dokaze i zahteve za izručenje. Naprotiv, smerno je izustio, pogrešno ste me razumeli, niste čuli znak pitanja.
Hoće li Vučić sa svojim službama zaštititi, kako kaže, nove žive mete na severu Kosova kao što je onomad zaštito Ivanovića? Ili tog 16. januara 2018. Srbija nije imala službe kakve ima danas?
Odeven u majicu koja može da bude i vojnička Milan Radoičić je snimio kratak, konfuzni govor. Njegova suština je u rečenici: „Ja sam se vratio, a vi znate šta to znači“. Stvarno, šta to znači?
Na sednici o Kosovu, gde je sedeo i Milan Radoičić, ustala je i izašla iz sale, rekavši da ne želi da bude u istoj prostoriji gde je i taj Vučićev intimus. Šta se dogodilo sa udovicom Olivera Ivanovića?
Juče je svoju ispovest na N1 imala supruga Olivera Ivanovića, ubijenog pre nešto više od 20 meseci. Ništa se nije promenilo, osim nje. Ubica je u bekstvu. Nema razloga da beži, niko ga više ne juri.
Vrhovni se ponovo vratio nerešenom i svakako nerešivom ubistvu Olivera Ivanovića. Zašto baš sad? Pa zbog toga što je Priština raspisala poternicu za njegovim prijateljem Milanom Radoičićem.
Uzdignuće Ace Srbina, takvog kakvog ga je priroda dala, uprkos pameti i valjanom ukusu – nipošto ne čini Olivera Ivanovića manje mrtvim. Niti manje živim. On hoda po dvoru i plaši njegove sablasne stanare.
Dok javnost i Ivanovićeva porodica čekaju pravdu, dobro razrađeni sistem defamacije se usmerava na nove žrtve. U svom nastupu na TV Pinku predsednik Srbije je komentarisao stavove sudije Majića…
Rasim Ljajić je prijavio samog sebe Tužilaštvu za organizovani kriminal. To je neobično, jer je pre godinu dana povodom ubistva Olivera Ivanovića Ljajić otvoreno posumnjao u uspešnost ovdašnje policije i pravosuđa.
Ono što režim ne razume jasno je Predragu Voštiniću, koji je sa četvoricom saboraca iz Lokalnog fronta krenuo na 180 kilometara dugo pešačenje od Kraljeva do Beograda povodom godišnjice ubistva Ivanovića.
Opozicija priprema proteste, a Lokalni front iz Kraljeva je krenuo peške za Beograd. Očito im je namera da pitanje tog ubistva postave na najviši nivo interesa svih građana Srbije.
Istraga tapka u mestu zbog loše saradnje srpske i kosovske policije, opterećenja politikom i zato što međunarodna zajednica ne insistira na rešavanju ovog slučaja.
Terzić kaže: ništa od onoga što je bilo dobro za Zvezdu ne bi bilo moguće da Vučićev duh nije lebdeo nad Marakanom. A dok njegov duh lebdi nad Marakanom, gde je Vučić?
Setila sam se romana Zločin i kazna povodom vraćanja u fokus javnosti nerazrešenog ubistva Olivera Ivanovića. Ono neće da nestane.
Na osnovu čega je predsednik izrekao amnestiju za svog prijatelja, koji je više puta pred policijskim fotografom pozirao anfas i iz profila? I lepo je ispao. On zna da Radoičić nije umešan, a kako zna, još ne zna.
Milan Radoičić 16. januara 2018. nije ubio Olivera Ivanovića. I ne samo što ga nije ubio, nego nije učestvovao ni u „organizaciji, logistici, podstrekavanju“ za to ubistvo. To nam tvrde Vučić, srpska država i policija.
Ključne posledice ovog ubistva bi mogle da budu prekid briselskog dijaloga i lažni izgovor za odlaganje ulaska Srbije u EU na neodređeno vreme.
Na mesto zločina Vučić je stigao četiri dana posle. Stajao je tamo poput krive pritke u plasteniku za patlidžane pokušavajući da od sebe stvori mučenika najviše pogođenog nestankom Olivera Ivanovića.
Kada režimski analitičari tvrde da iza Ivanovićevog ubistva stoje SAD, treba reći da takva tvrdnja nije u skladu sa poznatim činjenicama. Isto važi i za insinuacije da iza ubistva Ivanovića stoji Rusija.
Da sam Pravni fakultet u Beogradu ne bi mi bilo drago da moj najbolji student izjavi: „Ko god da je ubio Olivera Ivanovića nije Srbin“. Time je odlikaš blizu toga da svoj nacion vidi kao višu rasu.
Ubistvo Olivera Ivanovića je pokazalo da Vučić, uprkos svim naporima i Srpskoj listi, nije uspeo da uspostavi kontrolu nad severnim Kosovom. Tražeći verne, Vučić je izgubio iz vida sposobne.
Automobili se ne pale samo na severu Kosova, već i na jugu Srbije, konkretnije u Nišu. I to ne bilo čiji automobili, već oni najviših gradskih i policijskih zvaničnika. U pitanju je trend koji traje već mesecima.
Niko od onih koje je Vučić pomenuo nije optuživao njega i njegove za ubistvo, ali jeste za stvaranje atmosfere u kojoj je tako nešto postalo moguće. A za to se odgovara.
Ljajić nam je pokazao nešto što dugo nismo videli – ljudsko lice jednog političara. Oliver Ivanović je bio blizak Ljajićev saradnik i prijatelj i Ljajić je pred kamerama otvoreno pokazao svoju tugu.
Jučerašnje ubistvo će uzdrmati njegovu neprikosnovenu vlast, nezavisno od toga da li je ubica Albanac ili Srbin. Ili stranac, kako reče Vučić. Jezik mržnje koji se ovde brusi godinama putuje kao rafal.
Ivanović je rekao: „Tragično je da posle 18 godina straha od ekstremnih Albanaca Srbi strahuju od ekstremnih Srba“. Ali kada pominju teror, predstavnici vlasti i režimski mediji ne misle na ovo što je Ivanović rekao.