I da i njet iz Moskve

Rusija je Srbiju svrstala u rizične zemlje kakve su Gruzija, Abhazija, Gvatemala i još neke – i podigla je plate svojim diplomatskim službenicima u takvim zemljama. Najmanje su ovde važne plate, jer ta velika zemlja brine i o tome. Nije to kao kod nas. Pohitali su dobro komentatori da to objasne kao cinizam velike sile: ima toga naravno, ali problem nije samo u tome. Velika je to zemlja sa imperijalnim ambicijama. Njena se diplomatija s pravom poredi sa vatikanskom. Samo jedno podsećanje: u grčkom reč diplomatikus su one pločice sa dva lica koje treba vešto i lukavo sastaviti zarad uspeha. Usledila je važna poruka iz Moskve – ne treba Srbi da brinu, jer to je „zbog Kosova“ na kojem ruskih diplomata gotovo i nema, a što ih je i bilo – pa i sada ima – oni su se ponašali uvek zaista diplomatski. Ne jednom su Rusi podsetili da oni ne mogu biti „veći Srbi od samih Srba“. Jeste cinično, ali nije bez diplomatskog umeća i legendarne lukavosti ruske politike koja nam je bila, i to vekovima, ako ne cela ono deo sudbine. Znaju Rusi šta rade i ništa ne prepuštaju slučaju.

Ključne reči su ovde Gruzija i Abhazija jer – to znamo dobro – Rusi su Gruziji „uzeli“ autonomnu republiku u sastavu republike Gruzije i priznali je kao nezavisnu državu – uz Južnu Osetiju i još po nešto, a priznaju i dalje i Gruziju i te delove koje su uzeli, odnosno koje su jednostrano proglasili nezavisnim od Gruzije. Tu je enigma ili rebus, a u ruskom jeziku za reč rebus se koristi izraz – golovolomka. Uistinu jednostavno nije, već glava da pukne. Ostavimo Abhaziju koja je još od 1921. republika u sastavu Gruzije – ostavimo i N. J. Mara sa njegovom „jafetskom teorijom“ o poreklu jezika – to zna i gospodin GOOGLE kome se svi danas obraćaju. Azbuka abhaska je imala 77 znakova ili slova, ali su reformatori stigli do današnjih 55. Na latinskoj osnovi, umesto prethodne turske ćirilice.

Sve to zaista nije važno, ali je važno da je u ovoj igri spomenuta Abhazija uz Gruziju i to je bitno za čitanje poruke.

Tu poruku treba čitati ovako – jeste, mi Rusi ne priznajemo Kosovo, no i vi Srbi ga ne priznajete. Mi možemo da vam pomognemo da ne budete rizična zemlja. To posebno sada kada ste na putu – to kažete i ponavljate iz dana u dan – za EU. Ako vas Srbe međutim baronica K. Ešton pritisne da priznate Kosovo – a govori se o tome – onda i mi nećemo imati druge nego da ga priznamo. Ili odustanite od EU i mi nećemo priznati Kosovo. Mi se Rusi nismo mnogo sekirali kada ste hapsili R. Mladića, iako ponešto i o tom „div junaku“ znamo. Od vas Srba zavisi rusko da ali i rusko – NJET. Shvatite nas – poručuju Rusi – ovako više neće moći i prisetite se Abhazije za svaki slučaj, ako već nećete u evroazijski savez sa nama i Azerbejdžanom o kojem nešto više znate posle one Aleje diktatora na Tašmajdanu. Mi smo pomogli Abhaziji našim da, a Gruzija neka vidi šta će dalje. Na putu ka EU, mi vam Rusi možemo pomoći našim da, ali i našim njet, pa vi vidite kako ćete dalje. Ako kažete da je to cinizam velike sile, neka vam bude, ali vi hoćete u EU, a ne mi Rusi. Mi ne gledamo na muslimane ili neke druge – imamo mi muslimana na milione u Aziji u susedstvu našem. Za cinizam ćemo lako, jer toga ima i kod vas.

Zaista golovolomka, ali ne za Ruse nego za nas – Srbe koji nekoliko puta u toku dana menjamo stav.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 23.06.2011.