In vino stupiditas

Čovek koji u životu nije popio kafu nauživao se raznih vina, a verovatno i rakija, u poseti vinskom sajmu u Novom Sadu, što je pomešao, jer je dokazano bez ikakvog stila, sa sendvičem sa kioska. Vučimediji su ovim događajem pokrili oko 60% svog dnevnog programa. Oni koji su obazrivi i kad uključuju peglu znali su šta treba uraditi, oni prokleti su, sebi na štetu, „zapratili“.

Belo, crno, roze ili žuto vino, sad svejedno (što je uobičajena formula verbalizovanog dahtanja) proizvelo je neočekivan efekat, te se centralni subjekt države razgalio i sažalio nad studentima, te kako su pošteni, te kako su otkrili politiku, te kako su ih izigrali, te kako ih razume. Pustimo po strani sve ostalo, što je jasno, providno, zamorno. Neko je morao viknuti jedino što bi imalo smisla – pa pomiluj onda onih dvanaest ljudi, jedanaest studenata i jednu profesorku što si im namestio mikrofone pa onda još dorađivao snimak u ustanovi gde nikada nisu imali zvučni top, vrati lične karte i pasoše onoj šestorici što su od marta u egzilu, ne znam kojima je gore – iskustvo zatvora sa stenicama i kućni pritvor, ili saznanje da im je život možda zauvek iščupan iz neke minimalne sigurnosti i intimnosti, sve zbog ludački formulisanih optužbi…

No niko nije viknuo, bar na vinskom sajmu ne. Na zavičajnom su bar galamili da se jedva čuo, jer su već uveliko gucnuli. Uteha je da postoje druga mesta za to, no ova prilika i količina cvrcnutog licemerja baš su zahtevale krik iz srca.

Nazad ka hladnom razumu. Upitala sam AI, pa sam dobila odgovor:

U Srbiji nije u potpunosti zabranjeno reklamiranje alkohola u medijima, ali je strogo ograničeno Zakonom o oglašavanju („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016 i 52/2019).

Zakonske odredbe razlikuju reklamiranje u zavisnosti od procenta alkohola u piću i vremena emitovanja:

Alkoholna pića sa manje od 20% alkohola: Mogu se reklamirati u elektronskim medijima (TV, radio) u periodu od 18:00 do 06:00 časova.

Alkoholna pića sa 20% i više alkohola (žešća pića): Mogu se reklamirati u elektronskim medijima isključivo u noćnom terminu od 23:00 do 06:00 časova.

Ključna pravila i ograničenja:

Upozoravajuća poruka: Svaka reklama mora sadržati upozorenje o odgovornom konzumiranju i zabrani prodaje maloletnicima.

Sadržina reklame: Reklame ne smeju biti usmerene ka maloletnicima, ne smeju prikazivati maloletnike kako konzumiraju alkohol, niti sugerisati da alkohol poboljšava fizičke ili psihičke sposobnosti.

Sponzorstvo: Proizvođači alkohola mogu biti sponzori, ali se to ne sme koristiti za direktno reklamiranje u dečijim ili edukativnim programima.

Javna površina: Reklamiranje na otvorenom (bilbordi) je dozvoljeno, ali uz ograničenja udaljenosti od škola i zdravstvenih ustanova (najmanje 100 metara).

Dakle, oglašavanje je dozvoljeno uz poštovanje vremenskih slotova, dok je prekomerna promocija koja cilja maloletnike zakonski kažnjiva.

Centralni subjekt države je dakle kršio zakon više puta i na razne načine. Kao laiku, čini mi se da bi kućni pritvor, ili bar zabrana javnih nastupa tokom šest meseci bila dovoljna kazna.

Na moje naredno predvidljivo pitanje dobila sam isto tako predvidljiv odgovor od AI:

Prema medijskom monitoringu iz 2025. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao je oko 411 live TV nastupa u jednoj godini – što znači više od 1 pojavljivanja dnevno ako se računa samo radni deo sedmice u okviru tradicionalnih programa.

Studije i monitoring agencija prethodno su pokazale da Vučić često dominira televizijskim vestima, s tim što je na nacionalnim televizijama znao imati i oko 40 % udela ukupnog minutaže u vestima, što je ekstremno u poređenju s drugim evropskim liderima.

Ne postoji centralizovan oficijalni registar koji redovno obračunava broj TV intervjua ili medijskih nastupa lidera za sve evropske države; međutim, istraživanja političke komunikacije pokazuju da je medijska vidljivost lidera u Evropi vrlo različita i znatno niža nego kod Vučića (npr. u mnogim zapadnoevropskim demokratijama premijeri i predsednici se pojavljuju na nacionalnoj televiziji najčešće u vidu sedmičnih ili mesečnih konferencija za novinare, a specijalnih televizijskih nastupa u opsegu desetina, ne stotina).

Napomena: Vučić je zapravo specifičan slučaj zato što u Srbiji postoje organizacije (CRTA, BIRN itd.) koje rade detaljan monitoring minutaže i broja pojavljivanja — dok se u većini EU zemalja takve statistike ne vode javno na isti način, pa zato nema „tabele Evrope“.

Povremeno je lekovito svesti stvari na suvu drenovinu jezika prava i birokratije jer, začudo, imaju osvežavajuće dejstvo. Na izjavu centralnog subjekta da pretnja bojkotom sendvičarnici znači napad na srpsku industriju, upitajte AI kako je Evropska komisija reagovala na Mrdićeve zakone. A inače, pročitajte intervju koji je dala Mila Pajić u zagrebačkim Novostima 8. februara.

Peščanik.net, 11.02.2026.