Iz nove autorkine knjige u izdanju Balkanskog centra za Bliski istok iz Beograda.
„Tursko groblje“
Teško da na ovim našim prostorima treba nekom posebno objašnjavati šta znači idiom tursko groblje. „Prošao kao mimo Tursko groblje. Neće ni da pogleda nas“, beleži Vuk Stef. Karadžić. U Uskočkom rečniku: „tursko groblje – nešto bez ikakve vrednosti“ (Prošo e mimo me kao mimo tursko groblje“). Pa i u Matešićevom Hrvatskonemačkom frazeološkom rječniku „proći kao kraj (pokraj, pored) turskog (ćifutskog) groblja“ znači „proći pored nekog ne obraćajući na njega nikakvu pažnju odnosno proći bez pozdrava“.
Iako je reč o inovernom groblju, izreka nam baš nikako ne služi na čast. Ali, sada se ide i dalje, pa je početkom 21. veka, kako je to izvestio (samo) Danas (13, 15. i 16. aprila 2004) tursko groblje odavde čak „zauvek proterano“.
Nekoliko dana nakon eskalacije nasilja sredinom marta 2004, kada su grupe huligana u odmazdi zbog paljenja pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, demolirale Bajrakli džamiju u Beogradu i spalile Islamaginu džamiju u Nišu, načelnik muzeološkog odeljenja Vojnog muzeja na Kalemegdanu, pukovnik Dragan Nikolić, uz odobrenje direktora muzeja, pukovnika Srboljuba Miletića, na vandalski je način (poput avganistanskih talibana) uklonio i uništio dva šehitska nišana iz 15. i 16. veka. Pukovnik Nikolić je, kažu, bio ubeđen da je Muzej izgrađen na turskom groblju, pa je u rušenje krenuo odlučan da ukloni „turske“ spomenike.
Danasov izvor još tvrdi da su „dva uništena šehitska nišana… jedinstveni primerci ove vrste islamskih spomenika i da takvih primeraka danas više nema ni u Bosni“.
Davne 1960. godine ovi nišani su dopremljeni na Kalemegdan iz Bosne i Hercegovine za potrebe nove tematske postavke. Po narodnom predanju, koje i danas postoji u nekim krajevima, kaže Šefik Bešlagić, jedan od najboljih poznavalaca srednjovekovnih bosanskih nadgrobnih spomenika, ovi najstariji nišani (muslimanski nadgrobnici) pripisuju se turskim vojnicima koji su pri osvajanju Bosne junački poginuli. A onaj koji pogine junačkom smrću u borbi za veru je šehit (mučenik). Otuda se groblja sa takvim nišanima u narodu često nazivaju šehitskim ili šehitlucima (čuju se i nazivi gazijska groblja i groblja od feta). Zanimljivo je da i nad izvesnim brojem hrišćanskih grobova, iz istog vremenskog perioda, stoje spomenici koji se ni po čemu ne razlikuju od muslimanskih nišana, osim što je na njima isklesan krst ili natpis iz kojega saznajemo da je pokopani bio hrišćanin.
U svojim Memoarima prota Matija Nenadović priča kako (mitropolit) Stratimirović „svima, a osobito meni sovetuje… da se čuvamo da ne bešćastimo turske džamije, hareme, turske grobove, a jednim slovom što gode Turci i počituju i mi da počitujemo“.
Pola stoleća kasnije, po svedočenju Feliksa Kanica, jednog od najznačajnijih poznavalaca Srbije, uz prelepe džamije, i većina beogradskih šadrvana, a među njima „nažalost, i neki vrlo lepi sa turskim natpisima, nestala je u dugotrajnoj borbi sa ljudskom nerazumnošću i destruktivnošću“. Za kratko se držala čak i Čukur česma, koja je 1862. „stekla onako tužnu slavu“.
Sadržaj
Nenad Filipović – Pouzdane priče o riječima ili naučna i javna etičnost Olge Zirojević
Prvi deo – Činija puna reči
Bakšiš,
Baldahin, Balkan, Bostan, Bre!, Budala, Čamac, Čardak, Čerga, Činija, Čuvari
bogomolja, Će(j)if, Ćorsokak, Delije, Divan, Efendi(ja), Fetva, Frka, Gulanfer,
Janjičari, Jatak, Jedan stari udžbenik, Kadija, Kalauz, Košava, Lakrdija,
Lepeza, Medresa, Merak, Palestinka, Povratak tapijama, Prebeg, „Robovanje pod
Turcima“, Rusvaj, Sabur, Sijaset, Skela, Tkanine sa Orijenta, Turci pozajmljuju
slavizme, Turske vojne formacije, Udžerica-čatrlja-ćumez, Ulema, Vojvoda, Vrste
naselja u vreme turske vladavine
Drugi deo – Ni kamen na kamenu
Feliks Kanic –
Svedok kraja tursko-osmanlijske civilizaciju u Srbiji (sa M. Prodanovićem),
Vakuf – ugaoni kamen gradova, Imaret, Bajrakli-džamija, Čovek koji je izgradio
Sarajevo, Ferhadija, Most, „Tursko groblje“
Anex
Kosovo u
kolektivnom pamćenju, Kosovska legenda, Pesme o kosovskom boju, Kosovsko
opredeljenje i(li) kosovski zavet, Kosovski mit (kult) u Crnoj Gori,
Vidovdanski kult, (Zlo)upotreba kosovskog mita
Iz knjige Iz osmanske baštine. Olga Zirojević je 2018. objavila još dve knjige: Brate moj, hane. Kosovo u svetlu turskih izvora i Istočno-zapadna sofra. Mali kulturnoistorijski i kulinarski leksikon.
Peščanik.net, 23.07.2019.
Srodni linkovi:
Olga Zirojević – Brate moj, hane
Olga Zirojević – Istočno-zapadna sofra