Japanski vitez Aleksandar Vučić

Predsednik vlade Aleksandar Vučić primio je u sredu, 26. novembra, u Klubu poslanika u Tolstojevoj ulici, nagradu Japanskog društva za, kako mediji prenose, “doprinos razvoju Srbije, koji je učinio otpočinjući sveukupne društvene reforme, posebno za izvanredne napore koje čini u izgradnji novog, savremenog društvenog uređenja zasnovanog na najvišim svetskim standardima”. U obrazloženju nagrade stoji i da je gospodin Vučić “nagradu dobio i zbog izvanrednih dostignuća bez presedana u novijoj srpskoj istoriji (zvuči poznato? prim. aut.) u svim relevantnim oblastima za razvoj Srbije”.

Na ceremoniji dodele nagrade predsednik vlade Vučić je izjavio: “Ova nagrada je podstrek da radim više, marljivije i napornije jer koliko god se trudim neću moći da stignem prosečnog Japanca – i to koliko se on žrtvuje i vredno radi, ne samo za svoju dobrobit, već i za dobrobit celog društva”, dodajući da veruje “da ti rezultati mogu da budu i bolji, a za to je potrebno da prihvatimo deo japanskog duha – posvećenost, marljivost i hrabrost”. Uz nemački, gospodin Vučić sada u svoj diskurs uvodi i japanski etos, radi lakše ilustracije toliko puta pominjane potrebe za promenom svesti. Tako se sve poklopilo: i nagrada, i poruka, i slika o marljivom državniku, ali i nedostižnom prosečnom Japancu (kakav li je tek nad-čovek taj iznadprosečni Japanac?).

Međutim, izgleda da je ovo još jedan primer takozvanog štancovanja izmišljenih nagrada (pogledati o fenomenu “nagrada za kićenje” u tekstu Centra za istraživačko novinarstvo ovde). Podsećamo, sličnoj praksi je pribegavao i nekadašnji rektor Megatrenda Mića Jovanović, koji se svojevremeno kitio opskurnom “Oksfordskom nagradom”, što je jedan od razloga zbog kojeg je i dobio nadimak Minhauzen (detaljnije ovde). Sistem dodele ovakvih priznanja se zasniva na sledećem: formira se udruženje građana ili nevladina organizacija, u čije bitne aktivnosti spada dodela ovakvih priznanja, kojima se želi podići reputacija (i ego) javnih ličnosti. Iza ovakvih organizacija, međutim, ne stoji nikakav rad niti kredibilitet u oblasti iz koje dodeljuju nagrade. One se obično nazivaju pompeznim ili manipulativnim imenima (Grand prize), koje bi trebalo da javnost navedu na zaključak da iza njih stoji ozbiljna država, institucija, ili uspeh u nekoj oblasti.

Sličan je slučaj i sa nagradom “Japanskog društva”. Na prvi pogled, naziv društva (i nagrade) navodi na pomisao da je u pitanju međunarodno priznanje, koje se vezuje za Japan – državu koja uživa izvanredan ugled u svetu zbog svoje tradicije, etike rada, uređenosti sistema, kao i ekonomskih dostignuća (što je predmet debate u novijoj literaturi). Ali Japansko društvo nema nikakve veze sa Japanom – u pitanju je “domaći produkt”, tj. udruženje građana nedavno osnovano u Srbiji, na ličnu inicijativu novosadskog arhitekte Slobodana Maldinija.

Kao datum registrovanja (dobijanja statusa pravnog lica) na APR-u se navodi decembar 2013. godine, što znači da “Japansko društvo“ nije proslavilo ni svoj prvi rođendan. Inače, Japansko društvo je registrovano uz sintagmu “Humanitarna organizacija” u svom punom nazivu.

Vidimo, dakle, da je nagrada kojom se okitio gospodin Vučić dodeljena od strane domaćeg udruženja koje u dosadašnjem radu (sudeći prema misiji i ciljevima organizacije, ali i onome što je prezentovano na sajtu) nije imalo dodirnih tačaka sa bavljenjem ili proučavanjem društvenih reformi, institucija ili političkih procesa. U odeljku o godišnjim i mesečnim programima ovog mladog udruženja možete pronaći seanse meditacije, takmičenje iz arhitekture, sađenje “japanske višnje”, kao i druge slične događaje. Jedna od aktivnosti Japanskog društva tiče se i sponzorstva od 49.965 dinara, koje je primljeno od strane državnog izdavača Službenog glasnika, koji se odlučio na ovaj korak “u cilju poklanjanja knjiga bibliotekama u Srbiji, koje nemaju materijalnih mogućnosti da ih kupe”. Drugim rečima, jedan izdavač knjiga je platio jednom udruženju građana da ono dalje deli knjige. Čudna akcija, koju su “podržali i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i medija”. Eto teme za istraživače.

Pored Vučića, ovu egzotičnu nagradu nisu odbili da prime ni Milorad Dodik i Emir Kusturica. Da ceremonija dobije notu komičnosti potrudio se upravo Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji se ovim povodom, kako Tanjug javlja, “zahvalio japanskom narodu na podršci za uspostavljanje mira u Republici Srpskoj, za koju nikad nisu imali političke zahteve”. Da li je arhitekta Maldini otpozdravio ovoj zahvalnici japanskom narodu?

Međutim, ovde nije kraj komičnoj noti. Jedan od dobitnika ovogodišnje nagrade, što mediji inače nisu preneli, jeste i Aleksandar Vulin, “za izvanredan doprinos održivom razvoju (podvukao aut.) i pomoć srpskim sredinama na području Kosova i Metohije, za doprinos stabilizaciji sveukupnih odnosa u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji” (tekst pozivnice pogledati ovde). Ili nam je promaklo da se gospodin Vulin u svojoj bogatoj karijeri bavio održivim razvojem, ili mu je greškom zamenjen identitet.

Svečanosti je prisustvovao i japanski ambasador u Beogradu, gospodin Musafumi Kuroki, kao još jedan od nagrađenih, kojem, razume se, ne bi priličilo da odbije zahvalnost za “humanitarnu pomoć, posebno za pomoć prilikom realizacije donacije hibridnih vozila Vlade Japana Republici Srbiji i donacija Japana na polju obrazovanja, zdravstva i zaštite životne sredine”. Gospodin Kuroki je, tako, među gore nabrojanim dobitnicima (koji ne čine čitav spisak nagrađenih) jedini gost koji nije zalutao i kojem priznanje zaista i pripada, imajući u vidu da je uručeno za humanitarne akcije države Japan (a da je udruženje-uručilac humanitarnog karaktera i da se zalaže za jačanje veza sa Japanom).

Da predsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić voli da se diči nagradama pokazuje i biografija koju je sačinio za zvaničnu internet stranicu Vlade Republike Srbije, gde čitaocu saopštava da je dobitnik nagrade “Muškarac godine 2013” i “Vidovdanske nagrade”, dodeljene od strane gradske vlasti u Kruševcu (kojom je upravljao tada lokalni lider Bratislav Gašić, koji je danas ministar odbrane).

Imajući u vidu sva ova impresivna priznanja – čestitamo! I unapred se radujemo apdejtovanju CV-ja.

Peščanik.net, 27.11.2014.