Jasan pečat duha palanke

Gospođa ministarka prosvete u Vladi Srbije Lj. Čolić utisnula je zaista snažan “lični pečat” prognavši Darvinovu teoriju evolucije iz nastavnog plana. I podnela je ostavku. No, pečat ostaje kao znak vremena večnog duha palanke koji se opire razumu. Još se nije stišala buka oko toga, a gospođa ministarka nastavlja – “Od stupanja na dužnost ministra prosvete svako veče pred spavanje molim se svetom Savi da me prosvetno umudri”. Sva je prilika da svetitelj nije uslišio njenu molitvu jer je bila neiskrena – dobro je što slavni svetitelj i prosvetitelj ne prima takve molitve. Minulo je više od stotinu godina otkako su se stišale raspre između evolucionista i kreacionista, ali postoji zakon palanke – nove ideje moraju da izdrže mnogo vekova u karantinu pre nego što stignu do kapije zatvorenog sveta palanke.

Ćuti o tome slavna SANU, a ćuti i SPC, i to u trenutku kada treba progovoriti.

Što se tiče dične Alma mater “srbske” to se i očekivalo, a SPC baš i ne ćuti. Jedan profesor Bogoslovskog fakulteta kaže da odluku ministarke Čolić valja pozdraviti. Uostalom, ćutanje SPC jemči “sveti” vladika Nikolaj Velimirović koji u predgovoru knjizi dr R. Kazimirovića Tajanstvene pojave u našem narodu, poznatijoj kao “kremansko proročanstvo” – izdanje Knjižarnice M. P. Milovanovića, Beograd 1940. – kaže da se “zemlja zaista ne kreće”. To ćutanje je ipak jedna poruka – navodno Crkva hrišćanska se boji teorije evolucije i stoji na nečem što je neprekoračivo. A nije tako i zapis ovaj hoće da ponudi još nešto čega se zaista mnogi i među naučnicima i u SPC boje. Crkva odavno govori o poreklu vrsta po Darvinu – stari Srbi su u prevodu koristili reč “fela” – ali ni to nije stiglo do palanke. Da jeste, makar bi razgovor bio drugačiji. Oktobra 1996. obratio se papa Jovan-Pavle II plenumu Pontifikalne akademije nauka – L’Osservatore romano nb. 44, 22. 10. 1996. – sa tumačenjem i Darvinovog učenja i poznatih stavaka iz Knjige koja se zove Postanje – 1. 24-29 – i izneo stav Crkve o kojem bi valjalo makar nešto znati. Papa, koji je rehabilitovao Galileja i koji je predsedavao jubileju Kopernikovom – poznate su njegove pesme o Koperniku – zaista ima šta da kaže. Bilo kako bilo, treba saslušati i njega koji citira sve češće i neznabošca Horacija i koji se nauke sigurno ne boji. Najpre, nema suprotnosti između nauke i vere, barem ne onakve kakvu priželjkuju mnogi u Crkvi samoj. Oni stavci iz Postanja nisu – to je njihov dublji teološki smisao – nikakva teorija već opomena da je Tvorac izuzeo čoveka i da je čovek dužan da se izuzima iz lanca žive materije i živih bića – to je Bloch u debelim tomovima opisao kao das prinzip hoffnung. Dakle, nije reč ni o kakvoj teoriji već o veri koja budi nadu. U morskim dubinama velika riba guta malu ribu ali nema problema “savesti” i moralnog stava. To po sebi ne isključuje evoluciju.

Možda ovaj zapis nekom može nešto značiti, ali dogmatičarima iz kabineta V. Koštunice sigurno neće biti važan.

Stoga je u palanci jedno ozbiljno pitanje i moralo dobiti čudan pa i komičan prizvuk – kako bi drugačije i bilo.

Republika, oktobar 2004.

Peščanik.net, 20.10.2004.