- Peščanik - https://pescanik.net -

Još jedan Lazar za Srbiju

 
Imali smo ih dosta a ovaj za sebe kaže – navodeći reči svojih roditelja – da je „malo blesav“ i vreme je da se zapitamo ko je ovde blesav.

Mlad je čovek i obrazovan na prestižnim univerzitetima – to je sigurno ali sve to nije baš tako jednostavno. Neki sumnjaju da će nešto uraditi u zemlji u kojoj se ni veći spasitelji proslavili nisu. Možda i nije to tako kako se roditelji šale, ali ovde smo svi blesavi i to mnogo, i oni u Vladi i slavni komentatori. Za sada dečko jaše na imenu i već ga zovu Mesija. Ni manje ni više. A ime ako ćemo pravo nije baš za potcenjivanje, tu je na primer slavni Laza Paču – on je imao blokčić jeftin i olovku malu vezanu i iz toga je pred Skupštinom kraljevine podnosio zvanični izveštaj o finansijama, a dinar je bio konvertibilan i ravnao se prema švajcarskom franku, javni dug je bio mali, a sada se bliži cifri od 20 milijardi. Ono pak Mesija upućuje na kneza Lazara, koji je bio sve ali car nije bio – niti nas je spasao ikada. Ko je čitao ozbiljne istoričare kakav je recimo M. Dinić – doktorirao je u Monpeljeu – zna da je Lazar jednom pobegao iz jedne bitke, i da je sve činio i neverovatne saveze sklapao da bi nekako doakao Nikoli Altomanoviću. Jurio ga je knez Lazar od Rudnika do Dubrovnika i tu pod Srđem – vidi se sa Straduna – kijački ga je raskomadao. Ne bismo gnjavili sa istorijom da nismo čuli jedno mišljenje – mi smo nadrljali i sa Lazarom i bez Lazara Krstića iz Niša. A istoričar M. Dinić je 1932. i to objasnio: ima selo u Srbiji u Levču koje se zove Nadrlje. Tu je prema kazivanju prokleta Jerina stigla pobunjenog vojvodu i „nadrla ga“, odnosno drljačom gazila njegovo telo. Reči ne lažu čak i u predanjima sačuvane.

Mi smo zaista nadrljali i sada nam nude Mesiju i spasitelja, a to je teško izvodivo u našoj situaciji.

Deset i više godina su razarali zemlju, ratovali i sve razorili i nude nam sada Mesiju Miloševićevi bojovnici od kojih mnogi i sada sede u Vladi – jedan ima bukvalno ikonu sa likom S. Miloševića – a perjanice Šešeljeve među kojima se isticao i vojvoda Toma N. su razarale sela i gradove i tu smo gde smo. Sve je ovde u rukama A. Vučića Gospodara odnosno Aleksandra-Weber-Vučića ili Aleksandra Vučića-Konstantinovića. Pokolebali se bili svi pa i oni iz SNS, ali kada je neko rekao „I Vučić je za Lazu“, svi su podigli ruke. Zapravo svi smo mi za Lazu – za onu slavnu kliniku u centru grada, a sada nam evo i Mesije. Tako to kod nas ide, posebno kad nikako ne ide a to je u Srbiji često.

Još samo da saznamo da li je i mladi Lazar Krstić iz Niša za Lazu ili će možda dići ruke u sred posla i vratiti se u beli svet.

U zemlji u kojoj radnik zarađuje dvadesetak hiljada – ako nađe posao – a seljaku je uzeto sve sa njive, u kojoj ministri imaju oko 200 hiljada plate a vladike idu i do 181 hiljade kao banatski preosvećeni Nikanor, u takvoj zemlji nam ni Mesija pomoći ne može – nema nam spasa i mi smo nadrljali. Ovo što Gospodar Weber-Vučić radi u vezi sa kriminalom svi odobravamo, ali i tu su nastali problemi i to krupni, prosto nerešivi. U svakoj zemlji se po pozitivnim zakonima strogo kažnjava kupovina i prodaja diploma a kod nas – da bog sačuva. Sam vojvoda Toma N. je kažu kupio diplomu, te toliki drugi i šta će sad Gospodar Vučić sa tim kriminalom. Do sada su u njegovoj mreži bile sve same sitne ribe pljuskavice, pa ni njih nije lako izvesti na sud, a šta će tek biti sa ovim kriminalom u prosveti oko diploma? To će biti pravi ispit za Gospodara Vučića, jer ovo oko Dačića će lako ići – maknuće ga i nikom ništa, jer nit je bilo niti može biti jedna zemlja a dva gospodara. Tu ni pravi Mesija neće pomoći, a da ne govorimo o tome da je bilo više lažnih Mesija nego pravih – to je poručio još onaj Isus iz Nazareta. I opet – svi smo mi za Lazu a to nije samo pisac nego i dr. Laza L. koji je bio stručnjak kakav nam je danas potreban. Ovaj simpatični mladić iz Niša još ne zna šta ga je snašlo, mlad je i bez iskustva. Nije lako biti gazda u kući koja je prazna ili kako u Sremu kažu: nije lako biti reduša u praznoj kući. A Gospodar Weber-Vučić ne sme ni prstom da takne džipove i automobile u SPC, jer zna se kako prolazi onaj koji „šiči na sveca“.

U Srbiji nikada nije manjkalo mesija i voždova i svi su obećavali lažne brzine, a mi stojimo. Jedna je izjava zaista prava a odnosi se na Lazara Krstića – radiću ono što je radio i Mlađan Dinkić i lako ćemo. I zaista, zašto su oterali M. Dinkića ne znamo, a ne zna ni on sam, i niko ne zna jer važno je naći Mesiju, a šta će spasavati i koga, to ćemo lako. Dobro je da Stros-Kan nije došao, jer da jeste znali bismo šta ćemo sa sobaricama i kafe kuvaricama.

I zanimljivo je da se mitropolit Amfilohije još nije izjasnio u vezi sa ovim Mesijom iz Niša.

 
Zapisi iz Palanke

Peščanik.net, 17.08.2013.


The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)