Jugoslavija i zaostalost

Stvaranje Jugoslavije nije bilo motivisano privrednim, pa ni društvenim razvojem već je trebalo da posluži uobičajenim državnim ciljevima, pre svega bezbednosti, ali i pravičnosti.

Ovo drugo, shvaćeno kao ostvarenje nacionalnih, u etničkom smislu, prava i ciljeva, bilo je i osnova legitimnosti. Oko ustavnog okvira nacionalne i jugoslovenske legitimnosti, međutim, nikada nije postignut trajniji sporazum. U potrazi za pravičnim rešenjem nacionalnih pitanja zemlja je bila u stalnom stanju krize legitimnosti. Nezadovoljeni nacionalizam stajao je na putu demokratizaciji i imao za posledicu donošenje pogrešnih odluka, između ostalog i u sferi privredne politike.

Istorija Jugoslavije, privredna kao i politička, sastoji se od niza pogrešnih odluka, uz povremene pokušaje sprovođenja potrebnih reformi kako bi se one korigovale, a koje bi se redovno pokazale kao neodržive jer su i same bile rukovođene istim, etničkim ili nacionalnim motivima. Neka vrsta diktature uvek je bila viđena kao opravdana, pre svega sa stanovišta bezbednosti. A opet, u jednoj ili drugoj vrsti teritorijalne decentralizacije tražila se pravičnost za nacionalne, teritorijalne i privredne interese.

Uz to, spoljašnje okolnosti nisu bile povoljne. Zemlji je bio potreban (1) liberalno-demokratski ustav u eri rastućeg nacionalizma, (2) razvoj privatne privrede otvorene za razmenu sa svetom u vreme rastućeg protekcionizma i totalitarizma i (3) vladavina prava u revolucionarna vremena. Povoljni uslovi za liberalizaciju i demokratizaciju stekli su se tik pre nego što se zemlja raspala.

U poslednjih par decenija posle raspada sedam jugoslovenskih država koegzistira unutar sistema regionalne saradnje koji pati od istih nedostataka kao i zajednička država. Tako da trenutno stanje deluje isto toliko privremeno i neprirodno kao i bilo koje od jugoslovenskih ustrojstava od nastanka zajedničke države do njenog nestanka.

Ukupna posledica jugoslovenskih političkih i privrednih traganja, koja su redovno donosila privremena i pogrešna rešenja, jeste zaostalost, ne samo privredna. Iako je zajednička država bila zamišljena kao modernizujući projekat, kako nacionalni tako i socijalni. Ovaj neuspeh ne bi trebalo uzeti kao dokaz protiv samog projekta, budući da ni pre niti posle postojanja Jugoslavije politička nestabilnost i ukupna zaostalost nisu uklonjeni. Ali istorija nije podobna za protivčinjenična vrednovanja, osim kada se nagađa o budućnosti. U realnom vremenu, recimo krajem osamdesetih godina prošloga veka, demokratski jugoslovenski projekat nije bio inferioran nacionalističkoj alternativi po onome šta se od tih alternativa moglo očekivati. Ali su nacionalizmi prevladali, i to je ono što je istorija i što je potrebno objasniti. To što je pad bio toliko veliki, to je naravno izazov za to objašnjenje. No, to je stvar političkog izbora, a ne istorijske neminovnosti.

Imajući u vidu političke okolnosti i privredni razvoj u dvadesetom veku, Jugoslavija je bila političko rešenje sa stanovišta osnovnog političkog problema, sa stanovišta bezbednosti kao javnog dobra. Problem s kojim se, međutim, trajno suočavala bila je neusklađenost nacionalističkog shvatanja politike s privrednom potrebom za liberalnim unutrašnjim i spoljnim odnosima. Usled toga, država nije obezbeđivala poželjni nivo pravde i suočavala se sa društvenim nezadovoljstvom nivoom i raspodelom blagostanja.

Zemlja je, na jednoj strani, trebalo da zadovolji nacionalističko poimanje pravde sa liberalnim zahtevima privrednog razvoja. Ovo drugo, opet, podsticalo je socijalno nezadovoljstvo. Zemlja se raspala kada je nacionalizam postao politički izraz socijalnog nezadovoljstva, a odbačena je liberalno-demokratska alternativa. Posle raspada, spora i neodlučna demokratizacija i liberalizacija uzrokovali su relativno nezadovoljavajući politički i privredni razvoj, donekle i zbog pogrešne privredne politike.

Dakle, neusaglašenost nacionalističkih ciljeva sa liberalnim sredstvima jeste, jednostavno govoreći, razlog trajne nestabilnosti jugoslovenske države i gotovo zakonomernog donošenja pogrešnih ili, u najbolju ruku, kratkoročnih političkih rešenja.

Novi magazin, 03.12.2018.

Peščanik.net, 06.12.2018.

Srodni link: Knjiga Vladimira Gligorova „Zašto se zemlje raspadaju – Slučaj Jugoslavija“