Moja majka i propali jugoslovenski eksperiment
Iz arhive, 2019: Moderno je mrzeti Jugoslaviju, ili joj postavljati dijagnozu Frankenštajna skrpljenog od rasparenih delova, čiji je raspad bio neizbežan.
Prvo sam pomislio na…
Svaki tren čitanja i gledanja u table crtane poeme „Petar & Liza“ pesnika i slikara Miroslava Sekulića Struje, čisti je vizuelni, čitalački, intelektualni užitak: preplave vas misli i osećanja.
Temelji paralelne države Kosova
Kosovo 2.0 – Živo se sećam tog letnjeg dana 1991. kada smo moj otac i ja u tri ujutru krenuli autobusom iz Prištine za Beograd, odakle smo leteli dalje za Njujork. Te noći nisam mogao da zaspim.
Nostalgija
Danas bi Dubravka Ugrešić napunila 76 godina – Oprostite, molim vas, gdje je tu… revolucija? – upitala sam glupo. – Idite ravno, par blokova odavde – rekao je mladić i raširio lice u osmijeh.
Uvod u Jugoslaviju
Knjiga Dejana Jovića „Uvod u Jugoslaviju“ nije samo istorijski prikaz, već pruža okvir za razumevanje savremenih političkih događaja, uključujući i aktuelni talas studentskih protesta u Srbiji.
Mit o zaduženoj Jugoslaviji
Kritičari često potežu argument o neodrživoj ekonomiji koja počiva na kreditima. Međutim, SFRJ se oslanjala na spoljno zaduživanje u ograničenom periodu, a čak i tada je teret duga bio umeren.
Otkazano predavanje
Iz arhive, uz dve godine bez Latinke Perović, njeno zabranjeno obraćanje iz 2008: Zahvaljujem na pozivu da pred ovako visokim auditorijem govorim o pomirenju Srba i Hrvata i Srba i Albanaca.
Bilježnica Robija K.: Poruka iz vrše
Dida i barba Tonino su piljili u doktora Špira. Doktor Špiro je zapalijo španjulet. Onda je dida rekao: „Ma viš ti šta je hrvacko zdrastvo primcipijelno, čoviče božji!“
Kako sam provela 29. novembar
Zemlja bre, nema šta nema, cupkaju lipicaneri, sviraju frule, harmonike, mandoline i gitare, i gusle su tu, samo se srećom ne čuju, sneg pršti, riba se prži, turisti se isto prže, klopa, piće, moda.
ANTIFAŠIZAM
Stidi li se Srbija svog antifašizma? Tekstovi od anti-anti fašizma do ur-fašizma…
Uhvatite Kostnera!
Uzalud je govoriti o hotelu Jugoslavija, šta je značio dok je bio nov, u šta se pretvorio za vreme rata, čega se sećamo i šta bismo da zaboravimo. Sećam se ponekog mirnog ručka sa rečne strane…
80. godišnjica
DwP – Svaki put kad u kalendaru dođe dan oslobođenja Beograda od fašizma, posebno kad se radi o nekoj okrugloj godišnjici, čovjek sa strahom čeka kako će taj dan biti službeno obilježen.
Crna konjica
Partizanska obeležja i antifašistička tradicija više nisu poželjni u Beogradu. Ostaje nam Putinova revizionistička amblematika kojom je prekodirao Drugi svetski rat u svoje vojevanje protiv celog sveta.
Nacionalizacija antifašizma
VIDEO – Praznik oslobođenja Beograda ukinut je posle Petog oktobra, kada su novi oslobodioci stare proglasili okupatorima. Uvek aktuelan razgovor: Dubravka Stojanović i Srđan Milošević.
Otok na otoku
Srećko Horvat i ove je godine vodio grupu kroz revolucionarnu povijest Visa, a događaju pod nazivom „Zajedno s narodom Palestine“ prisustvovali su i polaznici Škole i mještani.
Čkalja: ne postoji lek za smeh
Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove i u iščekivanju bismo eksplodirali u smeh.
Lonely Lost Planet Yugoslavia
Sećanje na Sarajevske sveske: Među mojim nikad ostvarenim književnim zamislima ponekad me obuzme želja da na način „imaginativnih geografija“ napišem turistički vodič kroz nestalu državu.
Bilježnica Robija K.: Sat povijesti
Dok čekamo novog Robija K.: Dida je meni rekao: „Jednon davno, tačno tu di si ti sad, sidija je drug Tito!“ Ja sam pitao: „Ko je drug Tito?“ Dida je rekao: „Unukiću, zdimiću ti peščurinu!“
Podijeljeni gradovi
Iz nove knjige: Držat ću se priče o jugoslavenskim gradovima koji su uglavnom međunacionalno podijeljeni između zajednica koje stoljećima žive u njima i koji su do te podjele došli ratom.
Do Ljubljane i nazad, Jugoslavija i EU all inclusive
Kraj je septembra, sa Korčule, preko Splita i Zagreba, putujem na Retrofest u Ljubljani kojeg organizira Odjel za povijest Filozofskog fakulteta.
Grobnice i spomenici: Beograd i Zagreb
Šapićeva inicijativa da se uklone Tito i četvorica narodnih heroja, a Draži Mihailoviću podigne spomenik, zvuči kao ono što smo već gledali u Hrvatskoj devedesetih godina.
O glistama i zmajevima
Novosti – Za prof. dr. Kasapović ja sam jedan šugavi Jugoslaven i „ideološki sektaš“, a sada su taj „sektaški duh feralovci prenijeli u Novosti“, gdje ordiniram kao „prvi apostol sekte“.
Košarka
Moje prvo košarkaško sećanje je Nikola Plećaš koji puca slobodna bacanja protiv Amerikanaca na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1970. kada je bilo jasno da smo postali prvaci sveta.
Olimpijski sport i politika: Jugosloveni i Berlin 1936.
Iz arhive: Uoči otvaranja Olimpijskih igara u Parizu, podsećamo se političke akcije jugoslovenskih sportista u Berlinu 1936. za koju danas malo ko zna.
Kukoč, Rađa i Beogradska arena
Kultna utakmica između Jugoplastike i Partizana krenula je u neprijateljskoj atmosferi, da bi završila ovacijama beogradske publike Toniju Kukoču, koji je igrao kao svemirac.
Politički život mrtvih tela
Šapić nas je vratio tamo gde i treba da budemo s Vučićem na čelu. Pitanje je da li smo spremni za još jedan krug ratova. Možemo li opet poneti istu meru stida s kojim smo izašli iz devedesetih?
Posthumni život Ustava iz 1974.
Centar za demokratsku tranziciju – Od ranih 90-ih u školi se uči da je taj Ustav nametnut Srbiji kao poniženje koje su prihvatile „podaničke strukture“, kako je pisalo i u Memorandumu.
Poslednji jugoslovenski ustav – velika povelja antropološkog optimizma
Ustav proglašen 21. februara 1974. približio je SFRJ konfederaciji, u idealnom „samoupravnom sporazumevanju i društvenom dogovaranju“.
Bogićević, Pejanović i duh AVNOJ-a
Oslobođenje – Dok god s Dodikove ili bilo čije druge strane postoje nastup i retorika koja ljude gleda kroz nacionalnu pripadnost, licemjerno je svako okupljanje u njegovoj režiji na Kozari ili u Donjoj Gradini.
Prošlost dolazi
Iz nove knjige – Stvara se utisak da pojedinci i društva ne utiču na istorijske događaje, pa da samim tim nemaju ni odgovornosti za njih. Kao „izvršioci istorije“ oni ne polažu račune.
Prošlost dolazi, 2. deo
VIDEO i transkript – Razgovor sa Dubravkom Stojanović o njenoj novoj knjizi „Prošlost dolazi. Promene u tumačenju prošlosti u srpskim udžbenicima istorije 1913-2021“ u izdanju Biblioteke XX vek.
Prošlost dolazi, 1. deo
VIDEO i transkript – Razgovor sa Dubravkom Stojanović o njenoj novoj knjizi „Prošlost dolazi. Promene u tumačenju prošlosti u srpskim udžbenicima istorije 1913-2021“ u izdanju Biblioteke XX vek.
