Rat u Gazi prati talas antisemitskih incidenata, demonstracija i rasprava u Evropi, i to je istinski zabrinjavajuće. Akteri su različiti – od muslimana koji izvikuju antisemitske slogane, do desničara koji viču da Jevreje treba pobiti gasom.
Ova pojava nije ograničena samo na ulice – tome se priključila i inteligencija. Evo samo nekoliko primera: italijanski filozof i bivši političar Đani Vatimo u jednoj radio emisiji izjavio je da bi voleo da puca u cioniste i da bi Evropa trebalo da prikupi novac za pomoć Hamasu da nabavi još raketa; španski dramski pisac Antonio Gala napisao je da nije čudo što su Jevreji bili progonjeni toliko puta u svojoj istoriji.
Nema sumnje da evropske vlade u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Italiji, Britaniji i drugim zemljama u kojima je došlo do antisemitskih incidenata, moraju brzo da reaguju. Ako se dozvoli širenje ove pojave bez oštre reakcije snaga bezbednosti i pravosuđa, evropski Jevreji će se uskoro naći u nezavidnom položaju. Već sada ima evropskih gradova u kojima Jevreji ne nose tradicionalnu kipu na ulici i traže od svojih prijatelja iz Izraela da ne govore glasno na hebrejskom, što je nedopustiva situacija.
Stvari su dovde očigledne: nijedna civilizovana osoba bilo koje nacionalnosti, vere ili rase ne bi mogla da misli drugačije.
Od velike je važnosti razumeti da su evropski mejnstrim mediji u stvari reagovali na odgovarajući način. Svi važniji nemački i francuski dnevnici, časopisi, televizijske i radio stanice koje sam pratio, tretiraju antisemitske ispade s krajnjom ozbiljnošću, uz snažnu osudu. Vodeći intelektualci, kao što je poznati nemački sociolog Ulrih Bek, pišu opširne analize ovih događaja, a državna adminstracija se ponaša adekvatno: francuski premijer Manuel Vals je rekao da je napad na francuske Jevreje napad na Francusku, dok su mnogi nemački političari slično reagovali. Nemački zvaničnici s kojima sam razgovarao smatraju da nema dovoljno hapšenja, kao i da suđenja moraju biti brza i primerna, i izražavaju nadu da će ovaj duboko zabrinjavajući talas biti stavljen pod kontrolu.
Međutim, mene istinski brine druga vrsta pristupa tom antisemitskom talasu, koja bi mogla izazvati veliku štetu. Izraelski desničari već duže vreme tvrde da je svaka kritika izraelske politike, posebno okupacije, u stvari izraz antisemitizma. Premijer Benjamin Netanjahu je vodeći glas u jadikovanju da je kritika Izraela u stvari delegitimizacija samog postojanja države. Desničari koji pokušavaju da opravdaju svoje kolonijalne stavove o okupaciji Zapadne obale, zloupotrebiće talas antisemitskih ispada u Evropi da kažu “Lepo smo vam rekli!” i takav razvoj događaja će im poslužiti kao razlog da nastave svoju štetnu politiku. Ništa ne može biti gore, i ništa ne može biti štetnije za Izrael.
Pažljiviji pogled na evropske medije pokazuje da postoje mnogi glasovi, posebno u Nemačkoj i Francuskoj, čije medije redovno pratim, koji govore da je kritika izraelskih akcija u Gazi nesrazmerna i da su se kritičari zaista nepošteno okomili na Izrael. Štaviše, ogromna većina uglednih mejnstrim medija prenela je osudu antisemitskih sklonosti da se Jevreji kao grupa optuže za postupke izraelskih vlasti. Evropski mejnstrim je stvarno kritičan prema mnogim izraelskim postupcima ali oštro osuđuje antisemitizam i podržava pravo Izraela na samoodbranu, čak iako mnogi od njih misle da je odgovor Izraela na napade Hamasa neproporcionalan.
Sklonost izraelske desnice da nepošteno optužuje evropski mejnstrim za delegitimizaciju Izraela – a još više njihove insinuacije, a ponekad i otvorene optužbe da je ovaj mejnstrim antisemitski – zaista je za moralnu osudu i ima pogubne posledice po politički položaj Izraela. Izrael ima mnoge prijatelje u Evropi kojima je stalo do nas, a koji misle da je okupacija moralno neodrživa i pogubna za budućnost Izraela.
Izrael opravdano ističe da se njegove akcije nesrazmerno pomno ispituju kada se uporede sa postupcima Rusije, Kine i još više, naravno, kada se uporede sa genocidnim akcijama u Siriji koje sprovodi Asadova vlada a od skora i varvarske horde Islamske države. Ali moramo se na svaki način uzdržati od otuđivanja izraelskih prijatelja i saveznika diskvalifikacijom njihove kritike izraelskih postupaka kao antisemitizma. Benet, Liberman i kompanija možda misle da je Evropa nevažna Izraelu, što je dokaz koliko im nedostaje državništva i razumevanja izraelskih dugoročnih egzistencijalnih i strateških potreba. Izrael će biti meta oštre kritike tokom narednih meseci, a naši prijatelji u Evropi će nam biti potrebni ništa manje od onih u Sjedinjenim Državama da nas odbrane od jednostranih napada i optužbi.
Carlo Strenger, Haaretz, 12.08.2014.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 15.08.2014.
ANTISEMITIZAMIZRAEL / PALESTINA