Kolektivna individua

Toliko nas uteruju u kolektiv da i reč ”individua” izgovaramo uglavnom samo kad hoćemo nekoga da diskvalifikujemo pa sa indignacijom kažemo: ta individua, umesto da tog nekog nazovemo lažovom, podlacem, nikogovićem, prodanom dušom ili šta već mislimo o dotičnoj osobi, samo nećemo da kažemo jer glumimo finoću.

A biti individua je činjenično stanje, ne uvreda. Mi smo individue. Čak i kad smo u okviru neke masovne pojave. U ratu, elementarnim nesrećama, opštoj nemaštini… stradaju individue. Ne postoji ”reka” izbeglica, postoji mnogo individualnih nesreća.

Čak i u kolektivnim sportovima – utakmicu dobije neki fudbalski tim, ali se istakne ko je davao golove, ko je asistirao, ko je odbranio. Uspeh je kolektivan, ali su za njega zaslužne konkretne individue. Kao i za neuspeh uostalom.

Osim kada je u pitanju sadašnja vlast u ostavci. U tom slučaju imamo samo jednu individuu i nikoga više. Četiri godine predizborne kampanje potrošeno je na to da se birači ubede da, ne samo partija i vlada, nego i cela država – imaju samo jednu individuu. I da je ta individua zapravo ceo jedan kolektiv. Kolektivna individua takoreći.

Kada se to uspelo, onda je, paradoksalno, krenula tužbalica da je svaka kritika vlasti zapravo kritikovanje samo jedne individue!? A da bi potkrepila tu tvrdnju – vlast je svojoj izbornoj listi još i nadenula individualno ime i prezime, dok ni jednom rečju ne pominje stranku, ni onu najveću ni onih dvadesetak pridruženih kolektiva. Dakle, lepo ti kažem da kolektiv ne postoji već da postoji samo jedna individua, a onda te napadam što kritikuješ tu individuu?!

Svojevrsnom pozivu na svekoliko (naše) odricanje od sopstvene individualnosti priključio se i slogan kampanje: Ujedinjeni možemo sve. Ako ne verujete da ujedinjeni možemo baš sve (prvo, zato što nas u to ubeđuje glumac u spotu, pa znamo da glumi, drugo, zato što nam je na filmu već jednom pokazao onu stvar) ili ako se pribojavate šta bi sve mogli ujedinjeni, onda ovaj poziv da se saberemo (u smislu sabornosti, nikako ne u smislu mentalne sabranosti) i nije upućen vama. Jer vi sigurno spadate u onu drugu grupu. U grupu onih koje vlast neprekidno optužuje da se ujedinjuju protiv nje. A to ujedinjavanje je zlo. Jer je samo ono prvo ujedinjavanje dobro.

Ali, doći će trenutak kada nas vlast neće gledati kao bezlični kolektiv, kao masu, kao puke brojke. Trenutak u kojem će čak i zahtevati od nas da se vratimo svojoj suštini i ponovo budemo individue, osobe sa imenom i prezimenom. To je trenutak kada se nađemo sami sa sobom, zaklonjeni od pogleda, na biračkom mestu i kada – budemo morali da fotografišemo glasački listić pored svoje lične karte.

Peščanik.net, 04.04.2016.