Kosovska lekcija

Ovi naši neveseli zapisi kako god da ih uzmete, jesu palanačka hronika Srbije naših dana. A delom ćemo pomenuti još jednu od vrbovih balkanskih država – i naša nije bolja – a to je Kosovo, čiji je predsednik Fatmir Sejdiju podneo neopozivu ostavku. Zaboravio je šef države da zaviri u Ustav u kojem piše da se ne može tolerisati sukob interesa i akumulacija funkcija.

Sada je na Kosovu politička kriza i kako će proći to ne znamo, ali ovom čoveku na pragu 60. godine, čiji je engleski solidan, a ni francuski mu nije za potcenjvanje, nećemo stajati na muku. Nećemo stajati na muku ni našim sunarodnicima na Kosovu koji se bombama obračunavaju između sebe – malo im je muke koju imaju sa Albancima – pa je u poslednjim bombaškim dijalozima povređena jedna trogodišnja devojčica, malo Srpče. Valjda je nesrećna devojčica htela da uđe u privremene kosovske institucije i eto, snašlo ju je to što ju je snašlo. Kod nas pak u Srbiji, to je malo drugačije, ali mnogo veselije nije. Mi imamo mitrovdanski Ustav, koji nam je u amanet ostavio doktor Koštunica, i po tom Ustavu može se sve što se hoće.

Ustavni poglavar naše države Boris Tadić odlučuje o svemu – a i u Francuskoj je dozvoljeno gomilanje funkcija – i naši političari kad se domognu ministarske fotelje ne napuštaju funkciju nu u mesnoj zajednici. Istini za volju, predsednik Tadić nije baš sasvim kriv, i on uporno odlučuje i o ćuprijama beogradskim, i eto jedan most će mu se zvati Dražin most. Tako je kako je, ali mnogo veselo nije. Čuva predsednik Tadić i čuvenog ministra spoljnopolitičkih promašaja Vučka Jeremića, ali ko će ga znati, možda i prvi pingvin naše diplomatije čuva predsednika.

Bilo kako bilo, nama je očitana lekcija sa Kosova, kao da nam je malo bilo onih vakela koje dobijamo iz Brisela i Vašingtona.

A naše palančke igrice traju. Podigla se buka oko ustoličenja patrijarha srpskog Irineja u Pećkoj patrijaršiji i problem je do te mere ispolitizovan da sve postaje tužno i smešno. Izjavio je patrijarh srpski sledeće: „Pozivi su upućeni svima i ko dođe – dobrodošao je.“ To nije pomoglo – političari i dalje teraju svoje. Em ne daju kosovskim zvaničnicima da prisustvuju, a vekovima je tako bilo da predstavnici vlasti na terenu moraju prisustvovati, em se buka podigla oko Crne Gore. Neće navodno ni Đukanović ni Vujanović u Peć na ustoličenje, jer ih sprečavaju državne obaveze i razlozi, i nikom ne pada na pamet da su i u Srbiji u Crnoj Gori država i crkva odvojene i da je osnovni red da neko prisustvuje iz počasti, jer Republika je garant mira u državi, pa i verskoga mira. Sve ovo liči na nas, i nema izgleda da počne da liči na normalnu državu. Ne treba ovde kriviti SPC, čiji je patrijarh zauzeo normalan stav, nego političare od kojih svako sa svoga ćepenka meri i odmerava da nešto ušićari.

A u Srbiji – valjda i na Kosovu – jesen je došla i magle se razastiru po obroncima, a političarima je u maglama uvek lako.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 29.09.2010.