- Peščanik - https://pescanik.net -

Kretanja i poređenje

Foto: Predrag Trokicić

Prognoza Statističkog zavoda jeste da će pad ukupne proizvodnje, BDP, u 2020. na kraju izaći na 1,1 odsto (godina na godinu). To znači da se očekuje da pad u četvrtom kvartalu ove godine bude oko dva odsto (u odnosu na isti kvartal 2019).

Fleš procena će biti objavljena, ako se s tom praksom nastavi, oko 1. februara. Prethodni podatak tek oko 1. marta. Ukoliko podaci za novembar i decembar budu gori od onih na kojima se ova prognoza zasniva, pad bi mogao da bude dublji, recimo do 1,5 odsto. Pad je relativno mali zato što je u prvom kvartalu 2020. rast bio ubrzan, 5,2 odsto, sve dok nije nastupila epidemija. Ukoliko se posmatra kretanje proizvodnje u tri poslednja kvartala 2020, onda je pad negde oko 3,2 odsto. A ako je prognoza pada za 4. kvartal potcenjena, onda bi mogao da bude negde oko 3,5 odsto.

Tu je potrebno imati u vidu bar dve stvari. Jedna je da je značajan udeo netržišnih, dakle javnih usluga koje se finansiraju iz budžeta, koje ne trpe velike posledice epidemije nezavisno od toga koliko se obavljaju. Tako da njihov doprinos ukupnoj proizvodnji, BDP, zavisi od izdašnosti budžeta. Isto važi i za podršku zaposlenima u drugim sektorima.

Ovo je važno ako se prognozira kretanje proizvodnje u 2021. i na srednji rok. Jer, podrška privredi ne mora da bude usklađena s kretanjem epidemije. Ukoliko se ona, epidemija, oduži, biće potrebno uskladiti prihode sa rashodima u delatnostima koje zavise od državne pomoći, koja će se smanjivati ili obustaviti. To se možda neće previše osetiti u prvom kvartalu ove godine. Mada kako je rast 2020. bio ubrzan, zvanično 5,2 odsto u odnosu na isti period prethodne 2019, verovatno će rast u prvom kvartalu 2021. takođe biti negativan ili veoma spor.

Tako da bi ukupni uticaj epidemije na privredni rast trebalo da bude negde oko minus tri odsto.

Rast u tri poslednja kvartala 2021. opet će biti ubrzan, posebno u drugom kvartalu. No, ako se epidemija ne povuče u tom periodu, oporavak ne bi mogao da bude mnogo brži nego onaj kojim će se proizvodnja vratiti na nivo 2019. ili tek nešto iznad nje. Ukoliko se epidemija zaustavi, vakcinisanjem, na primer, onda bi eventualni dodatni rast mogao da bude ubrzan.

No, razlozi zbog kojih je pad bio relativno mali ili manji nego u drugim zemljama u 2020. uticaće i na brzinu oporavka u 2021. Jer udeo aktivnosti koje su posebno ugrožene epidemijom u Srbiji manji je nego u drugim zemljama u susedstvu, a pogotovo u EU. Udeo poljoprivrede, koja zavisi više od klime nego od epidemije, veći je, a udeo tržišnih usluga, posebno turizma, manji. Takođe je udeo proizvodnje trajnih potrošnih dobara manji, a ona trpe najveći udar epidemije. (O tome sam detaljno pisao u radu „Oporavak posle epidemije u Hrvatskoj i Srbiji“, koji se može naći na Peščaniku.)

Tako da manji pad u 2020. znači i sporiji rast u 2021. Posebno ukoliko se oduži epidemija i ukoliko bude potrebno smanjiti budžetsku pomoć. Tako da ako pad za 2020. bude oko 1,5 odsto, kada se sve uzme u obzir, oporavak od oko tri do četiri odsto mogao bi da bude realan ako se epidemija okonča negde do kraja drugog kvartala 2021. Ako ne, onda bi trebalo očekivati nižu stopu rasta uz dodatnu neizvesnost oko uticaja vremenskih prilika na poljoprivrednu proizvodnju i građevinarstvo.

Poseban će problem biti oporavak privatnih ulaganja jer se privreda oslanja na javna ulaganja. Privatni sektor će se suočiti sa dodatnim finansijskim problemima jer će doći na naplatu odložene obaveze, a ako se ne oporavi tražnja usled epidemije ili eventualnih fiskalnih ograničenja, to će negativno uticati na privatna ulaganja. Strana ulaganja, čak i ako bi bila onolika kolika su bila pre epidemije, ne mogu u potpunosti da zamene domaća privatna ulaganja. To je i inače trajan problem srpske privrede.

Kod ocene privrednog rasta zanemaruje se da je, zapravo, potrebno uravnotežiti ga sa brojem obolelih i umrlih. Kod toga su podaci manje informativni, mada i oni o privrednim kretanjima nisu jednoznačni. Uzmimo, međutim, poređenje Srbije sa drugima po intenzitetu epidemije, da to tako nazovem.

Uporedimo podatke za Srbiju i Austriju jer su slične po broju stanovnika. Dakle, ukupan broj obolelih do danas na milion stanovnika nešto je manji od 53.500 u Srbiji, a nešto više od 43.700 u Austriji. Broj umrlih na milion stanovnika u Srbiji je, opet, nešto manji od 540, a u Austriji nešto manji od 790. Ukupan broj testiranih nešto je veći od četiri miliona, a u Srbiji je nešto manji od 2,5 miliona. U Mađarskoj, opet, manji je broj obolelih na milion stanovnika, ali je broj umrlih znatno veći. Srbija, međutim, ima mnogo veći broj aktivnih slučajeva, gotovo 339.000 (Austrija oko 17 .000, Mađarska oko 111.000), a znatno manji broj prezdravelih, manje od 32.000 (Austrija gotovo 371.000, Mađarska više od 230.000). Podaci su uzeti odavde. A opet broj kritički obolelih značajno je manji u Srbiji.

Teško je razumeti ove razlike, ali ako je tačan broj o aktivnim slučajevima, privredna aktivnost je bila skupa, izraženo u javnom zdravlju, a i potrajaće.

Novi magazin, 25.01.2021.

Peščanik.net, 27.01.2021.