Laban oprostio Polovini

Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

Nema nikog ko i najpovršnije prati srpsko političko pozorište da nije čitao o sukobu dva člana Srpske napredne stranke u Subotici u kojem je predsednik opštine Bogdan Laban pretukao svog oponenta Vladimira Polovinu, i to celog. Intriga je u tome što je onda policija uhapsila žrtvu, tj. Polovinu, i držala ga u zatvoru dok nasilnik Laban nije protiv ovog drugog podneo krivičnu prijavu. Ovaj obračun je zbilja paradigmatičan: ako u dodiru sa vlašću tako prolazi jedna frakcija, tj. “opozicija” unutar SNS-a, kako će proći tek oni koji su opozicija celom SNS-u?

Nije, međutim, u prethodnoj sedmici samo tzv. obična policija postupala neskriveno pristrasno, kršeći elementarna pravila službe. To je učinila i tajna policija. Službenici Bezbednosno-informativne agencije, nakon višednevnih poziva i pretnji, oduzeli su od novinara Teše Tešanovića snimak intervjua sa izvesnim Đorđem Višekrunom, bivšim članom SNS-a.

Ni tu, međutim, zloupotrebi “čuvara reda i zakona” nije kraj. Običnoj i tajnoj pridružila se i finansijska policija. Naime, Poreska uprava je bez ikakvih pravnog osnova (ili bar on nije poznat javnosti) blokirala račun Kurira sa očiglednom namerom da ga zatvori. I simbolično i bukvalno.

Možda su Teša, Polovina i Višekruna osobe sumnjivog moralnog, profesionalnog i svakog drugog integriteta, ali ako su uradili bilo šta protivzakonito onda država treba da stupi u dejstvo i reaguje u skladu sa zakonom. Može, takođe, na uređivačku politiku Kurira čovek da ima hiljadu primedbi, ali ako je sve po zakonu, onda može samo da ga ne čita.

Retko se i u mnogo demokratskijim državama od Srbije dešava da politička vlast nema nikakvog uticaja na policiju, ali ovde su pređene sve granice. Policija je postala partijska u najstrožem značenju te reči. Prošlo je više od tri meseca otkako je partijska policija vladajuće stranke grubo, fizičkom silom sprečila novinare i foto-reportere da obavljaju svoj posao. Imena tih siledžija, iako sigurno dobro poznata nadležnim organima, do dana današnjeg ostala su nepoznata javnosti. A kamoli da je protiv njih pokrenut krivični postupak. Što zapravo nije nikakvo iznenađenje jer je od rušenja Savamale prošlo pet puta po tri meseca, pa nikom ništa. Sigurno je da policije zna ko su “fantomi iz Hercegovačke”, ali se i njihova imena čuvaju kao najveća državna tajna.

Partijska policija = policijska država, to je osnovni politički zakon.

Ali “slučaj Laban – Polovina” ima još jednu, širu dimenziju. Zapanjujuća je, naime, žestina kojom gradonačelnik Subotice brani svoj položaj; pred sobom naprosto vidite čoveka koji u tome stvarno neće prezati ni od čega. A to poprilično menja “srpske perspektive”. Jer, čak i ako se zamisli – što nije baš mnogo realno, ali ipak – da bi Vučić u jednom trenutku mogao da se umori i da poželi da ode sa vlasti, to neće biti moguće. Razni Labani, a njih se u ove 3-4 godine nakupilo, to mu neće dati. I sam Vučić je toga svestan. Zato je poslednji put kada je rekao da nikada neće biti pobeđen na izborima dodao da to važi i za njegove saradnike. I tu će čak beskrupuloznija biti niža i srednja garnitura nego ona (naj)viša; ona po opštinama i gradovima od one na republičkom nivou.

Novi magazin, 06.09.2017.

Peščanik.net, 08.09.2017.