Laganje u oči

Ministar Zlatibor Lončar ne može čudom da se načudi kako su ga to izvođači radova lagali i nisu završili Klinički centar u Nišu. Videćemo uskoro da li će ministrovo čuđenje biti izgovor za smenjivanje direktora Kliničkog centra u Nišu, koji tvrdi da je od izvođača tražio „da rade što više, da uvedu drugu i treću smenu“, ali su ovi „sve to odbijali“. Iz ove polemike nismo saznali ko je naručilac radova i ko je mogao na vreme da pokrene zaštitne mehanizme iz ugovora. Valjda takvi mehanizmi – penali, raskid – postoje u ugovoru, jer Lončar je poručio građanima Srbije da „niko ne sme da ih potkrada“ i da će da se plaćaju penali – dok on „traži pomoć od Evropske banke i svih institucija šta možemo da uradimo da se ovo završi“. Jer „ovako više neće moći u Srbiji“, zaključio je ministar u maniru predizbornih slogana.

Na stranu to što je plaćanje penala mera koja se u državama sa privredom zasnovanom na burazerskom modelu primenjuje samo ako trange-frange dogovaranje ne uspe. I ako izvođači radova toliko „lažu u oči“ da ministra „zaboli glava“. Zna, valjda, to Lončar. Kada je pre 18 meseci Transparentnost Srbija otkrila niz nepravilnosti u tenderu za obnovu mokrih čvorova i krečenje bolnica po Srbiji (najavljenom kao „rekonsturkcija 164 bolnice“) ministar je rekao da je sve bilo transparentno. Pa upravo je zahvaljujući transparentnosti otkriveno kršenje zakona koje je ministar zataškavao. Tako se ruši pravna država. Tek posle dođu buldožeri. A na kraju je ministar iznenađen zato što su ga „lagali u oči“.

Ova epizoda, naime, samo je pokazatelj stanja u državi i zdravstvu – kako se troši novac i zbog čega se dolazi i odlazi sa funkcija koje bi trebalo da budu važne, ali ih je Aleksandar Vučić (kao i gotovo sve u Srbiji) obesmislio i stavio u službu sopstvene promocije. Lončar, čovek koji je kupovao stanove od pripadnika zemunskog klana baš u vreme kada je, prema tvrdnjama svedoka na suđenju, sa njima imao poslovne odnose, vodio kampanju za SNS 2016. na sajtu ministarstva i po zdravstvenim ustanovama – gotovo izvesno neće biti ministar u novom sazivu vlade. Za ovo otkriće je dovoljno pogledati koliko su se ministri eksponirali u Vučićevoj predizbornoj kampanji. Lončara jednostavno nije bilo. Čemu onda ova epizoda? Da je ministar iskreno zabrinut za završetak KC Niš, rešio bi to na vreme sa izvođačima i kreditorima, a ne bi polemisao preko medija. Teško da je toliko naivan da veruje da bi okasnelom brigom za narod („Ovako više neće moći u Srbiji, da pacijenti čekaju zbog nečijeg javašluka“, „Odgovaraće sigurno svi oni koji su umešani što se kasni i što kradu novac od građana Srbije“) mogao da se preporuči za ostanak na mestu ministra ili neku utešnu funkciju. Pre će biti da je direktor KC Niš Zoran Radovanović, koji je uporno gradio medijsku sliku uzornog borca protiv korupcije, nepotizma i kronizma, možda kandidat za ministra, a Lončar prosto želi da mu pokvari tu šansu.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 19.05.2017.