Lav, slon, medved i vuk (u Briselu)

Sinoć, nešto posle pola osam, iz Brisela se direktno u Drugi dnevnik Televizije Srbije uključio novinar Dušan Gajić da izvesti o nastavku razgovora između predstavnika Srbije i Kosova koji su se juče ponovo sreli u središtu Evropske unije. Njegov sagovornik bio je jedan od članova srpske pregovaračke delegacije, nekadašnji savetnik predsednika republike, a današnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. Malo je falilo pa da nas Đurić ne iznenadi. Od njega smo očekivali militantnu retoriku i to smo i dobili. Atmosferu razgovora on je opisao kao „usijanu“, a raspoloženje u „našem timu“ kao „dobro i borbeno“. Na sve to došlo je i očekivanih nekoliko zrna patetike: Đurić je rekao da će „ovo biti duga noć ozbiljnih razgovora“, te „da će predsednik vlade i ostali članovi raditi koliko god treba“.

Sve u svemu: „oko svake reči i zapete vodi [se] žestoka borba“. Tako Đurić izveštava o još jednoj rundi pregovora kao da su predstavnici Srbije u Brisel otputovali da u znoju lica svog obnove linije fronta te poprave i dodatno utvrde svoje diplomatske fortifikacije. To liči na Đurića, kao i na njegovog bivšeg i ovog sadašnjeg šefa. Ta retorika uvrežila se u domaćem javnom prostoru i na nju smo oguglali. Ona je, naravno, prazna. Njen jedini cilj je podizanje tenzije kod kuće i pripremanje odstupnice za novi niz neuspeha. Oba cilja su, dakle, besmislena. Drugim rečima, ovo obraćanje brzo bismo zaboravili da srpski pregovarač nije u njega utkao i jednu jarku, izuzetno živopisnu folklornu nit i njome obogatio ustaljeni mučeničko-militantni imaginarij u retorici ovdašnjih zvaničnika.

Đurić se požalio da je „beogradska delegacija izložena velikim pritiscima međunarodnih činilaca“ koji pokušavaju da nametnu, to jest „izdiktiraju tekst dogovora“. Sateran u diplomatski ćošak, iza odbrambenih džakova napunjenih rečima i bodljikave žice od zapeta, naš predstavnik je okrepu i smirenje pronašao u jednoj – „ruskoj narodnoj poslovici“. Ovako Đurić, na vrhuncu diplomatske neizvesnosti: „Lav je jači od vuka; i slon je jači od vuka; i medved je jači od vuka; ali – svi oni igraju u cirkusu, a vuk ne!“ Ima razloga da posumnjamo da ovde nije reč o narodnoj umotvorini, makar i ruskoj, kako bi u to da nas uveri direktor Kancelarije. Cirkuski lavovi i slonovi nisu baš deo slovenskog folklornog repertoara, barem onog tradicionalnog i uobičajenog. Pre će biti da je reč o nekoj savremenoj dosetki.

Ali, nećemo se ovde baviti folkloristikom, ni tradicionalnom ni putinovskom.^[1] Pitanje koje nas zanima je banalno jednostavno: šta je Đurić hteo da kaže? U sklopu njegove izjave, ono što on naziva poslovicom, postaje u stvari parabola koja mora da se protumači. Dakle, kakvo nam je to naravoučenije iz Brisela otposlao srpski zvaničnik, a pod krinkom baš ruske narodne poslovice? Iako po mnogo čemu u kontekstu savremene diplomatije Đurićeva retorika deluje zaumno (kad smo već kod ruske tradicije), hajde da ipak pokušamo da ga razumemo. Za Đurića, Srbi su po svemu sudeći – vukovi. Poređenje sa vukovima, međutim, vuče sa sobom razne, ne nužno pozitivne konotacije. Da li je Đurić imao na umu i drugu poslovicu – o vuku i njegovoj ćudi, ostaje da nagađamo.

A možda je Đurić zaista mislio samo na snagu. Kao i vukovi, Srbi nisu slabi, ali za nevolju i od njih ima jačih životinja – lavova, slonova i medveda, na primer. Ako iz konteksta Đurićeve izjave zaključimo da su Srbi vukovi, onda su lavovi, slonovi i medvedi međunarodni činioci koji vrše pritisak na naše pregovarače. Pošto je reč o „činiocima“ iz Evropske unije, lavovi i slonovi ne deluju kao uverljiva zoološka simbolika. Ali dobro, neka je reč o retorskoj slobodi. Poenta je u snazi i naglasku na to da su lav, slon i medved jači od vuka. Iz čega bi moglo da sledi da naš direktor sluti da će njegov tim pokleknuti pred nadmoćnijim međunarodnim neprijateljem. Ali, ako se to i desi, ostaje nam uteha da, za razliku od domaćih vukova, taj neprijatelj nastupa u cirkusu, što svaka autentično divlja životinja mora doživeti kao poniženje.

Te lavove, slonove i medvede neko je pripitomio i naterao ih da se na fijuk krotiteljskog biča pred publikom propinju na zadnje noge. Stoga to i nisu prave zveri, pre će biti da su to neki lavovi, slonovi i medvedi od papira. Krotitelj, u očima Đurića očito najjači akter u cirkuskoj paraboli, mogu biti samo Sjedinjene Države, koje u areni svetske politike ponižavaju svoje poslušne evropske partnere. Naravno, ne možemo biti sigurni u to šta se zaista krilo u Đurićevoj glavi dok je izgovarao „rusku poslovicu“. Moguće je da tu i nije bilo nekih zadnjih misli. Moguće je da Đurić ništa nije ni mislio. Ali, šta god da je bilo u glavi, ono što je izrečeno može se protumačiti samo na ovaj jedan način. I to je onda poruka člana naše delegacije sa pregovora u Briselu, od kojih presudno zavisi ulazak Srbije u Evropsku uniju. A koliko je samom Đuriću stalo do ulaska u taj „cirkus“ rečito govori njegova „vučja“ diplomatija.

Gajić i Đurić uključili su se u Dnevnik nešto malo posle pola osam. Dva sata kasnije, u pola deset, u vestima koje se mogu pročitati na domaćim informativnim sajtovima, Đurićeva izjava data je bez „ruske poslovice“. Pohranimo je zato ovde, šteta bi bilo da se zaboravi.

Peščanik.net, 10.02.2015.