Ljudski kapital

Svetska banka je 17. septembra objavila Indeks ljudskog kapitala. Ovaj indeks pokazuje potencijal razvoja jedne zemlje na osnovu kvaliteta – zdravlja i obrazovanja – mladih do 18 godina. Na ovoj rang listi, kao i na većini drugih sličnih merenja, na vrhu se nalaze (naj)razvijenije zemlje a pri dnu su (naj)nerazvijenije, ali time se ovom prilikom nećemo baviti.

Bavićemo se Srbijom i regionom. Dakle, prema indeksu ljudskog kapitala Srbija je u regionu (11 zemalja) visoko kotirana. Zajedno s Mađarskom deli treće mesto, iza Slovenije i Hrvatske. Slovenija (na skali od nula do jedan) ima indeks 0,78, Hrvatska 0,71 a Srbija i Mađarska po 0,68. Iza sebe Srbija je ostavila ne samo Severnu Makedoniju koja je na samom začelju sa indeksom 0,56 nego i Kosovo (0,57), Bosnu i Hercegovinu (0,58) te Crnu Goru i Albaniju sa indeksom 0,63 ali i Bugarsku (0,61) i Rumuniju koja neočekivano ima indeks isti kao i BiH – 0,58.

Šta je ovde zanimljivo? To što Srbija ima veći ljudski kapital od zemalja koje su od nje razvijenije. Naime, s obzirom da su Slovenija i Hrvatska, slobodnije rečeno, bogatije ljudskim kapitalom od Srbije može se uzeti da je prirodno što su i razvijenije. Što se ogleda u bruto domaćem proizvodu po stanovniku: Slovenija 20.500 evra, Hrvatska 12.400 evra a Srbija 5.400 evra. Ono što, međutim, ne izgleda prirodno to je – disproporcija. Jer, dok imaju ljudski kapital veći za nekoliko procentnih poena, dotle je BDP/pc Hrvatske veći više nego dvostruko, a Slovenije gotovo četvorostruko od BDP/pc Srbije. Takođe, ako je normalno da Srbija ima veći BDP/pc od Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije i Kosova, nije normalno da od Srbije veći BDP/pc imaju zemlje sa nižim indeksom ljudskog kapitala: Crna Gora (6.200 evra), Bugarska (6.800) i Rumunija (za tri četvrtine veći – 9.100 evra), o Mađarskoj (13.200 evra) da i ne govorimo.

Otkud te „nelogičnosti“? U traženju odgovora pomaže jedan drugi „merač“ ljudskog kapitala. Reč je o Indeksu globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma. Naime, 12 kriterijuma SEF-a klasifikovali su u četiri grupe od kojih jednu čini i ljudski kapital čiji su glavni elementi, kao i kod Svetske banke, takođe zdravlje i znanje. Ostale tri grupe kriterijuma mere kvalitet okruženje u širem smislu (u kome su glavni faktor institucije), zatim sposobnost sistema da proizvodi inovacije i, na kraju, kvalitet tržišta. Od sve ove četiri grupe Srbija najveći broj poena (u proseku 74 od 100 mogućih) ima u prvopomenutom ljudskom kapitalu; kod ostalih – za 10-20 poena manje. Najmanje poena, gledano po pojedinačnim kriterijumima, osvojila je na kvalitetu institucija i inovativnosti sistema – 52, odnosno svega 40 poena. S jedne strane, dakle, imamo državu u kojoj institucije ne funkcionišu, a koja sa druge strane, onemogućava preduzetništvo.

Sve u svemu, Srbija raspolaže sasvim solidnim ljudskim kapitalom, ali okruženje, sistem, vlast mu ne dozvoljava da se izrazi, odnosno sprečava ljude da ostvare svoje potencijale i postignu rezultate koje bi objektivno mogli.

U najkraćem: Srbija guši svoju mladost.

Peščanik.net, 22.09.2020.