Margareta Papandreu, pionirka

U Atini, zapravo u Paleo Falironu, na pirejskoj strani, umrla je 18. septembra Margareta Papandreu, koja bi 30. septembra slavila 103. rođendan; zovem je „pionirka“ u značenju američka žena-pionirka, hrabra, samostalna i snalažljiva. Upravo takva bila je nekadašnja supruga Andrea Papandreua, majka jednog predsednika vlade i još troje politički i umetnički poznate dece. Novinarka po obrazovanju, feministkinja, mirovna aktivistkinja, spisateljica i izuzetno sposobna organizatorka, odigrala je važnu ulogu u modernizaciji grčkog porodičnog zakonodavstva i u pretvaranju ženskog pitanja u temu nacionalne politike – što Grkinjama nije uspevalo desetine godina…

Rođena je 30. septembra 1923. u Ouk Parku u Ilinoisu, kao Margaret Ester Čant, najstarija među pet sestara. Na Univerzitetu Minesota upoznala je 1948. Andreasa Papandreua, tada mladog profesora ekonomije, političkog emigranta iz Grčke i sina nekadašnjeg, a potom i budućeg grčkog premijera Georgiosa Papandreua (setite se njegovog duboko emotivnog oproštaja od Zorana Đinđića). Venčali su se 1951 – njemu je to bio drugi brak. Živeli su najpre u Minesoti, a zatim u Kaliforniji, gde je Andreas Papandreu izgradio uspešnu akademsku karijeru i postao profesor i šef katedre za ekonomiju na univerzitetu u Berkliju. Porodica se krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina preselila u Grčku, gde je Andreas započeo političku karijeru uz svoga oca. Za Margaret je to značilo ulazak u društvo čiji jezik, običaje i porodične odnose tek treba da usvoji. Položaj Amerikanke u jednoj od najmoćnijih grčkih političkih porodica davao joj je određenu slobodu pogleda, ali ju je istovremeno izlagao sumnji, nacionalističkim napadima i optužbama da u Grčku unosi „strane“ ideje (o moćnim grčkim porodicama, „odžacima“, pisala sam nekad davno na Peščaniku). Upravo će joj položaj strankinje omogućiti da jasnije vidi patrijarhalne mehanizme koji su za domaću sredinu često predstavljani kao prirodni i nepromenljivi.

Vojni udar pukovnika 21. aprila 1967. dramatično je promenio život porodice. Andreas Papandreu bio je uhapšen i optužen za izdaju. Margaret je koristila poznanstva, američke veze i međunarodnu javnost kako bi skrenula pažnju na njegov položaj i na represiju u Grčkoj. Posle njegovog oslobađanja porodica je otišla u izgnanstvo, prvo u Švedsku, a zatim u Kanadu. Tokom diktature Margaret nije bila samo supruga progonjenog političara: učestvovala je u antidiktatorskim kampanjama, održavala međunarodne kontakte i govorila o hapšenjima, mučenju i ukidanju demokratije. Iskustvo puča i represije opisala je u knjizi Nightmare in Athens, objavljenoj 1970. godine.

Posle pada hunte 1974. Papandreuovi su se vratili u Grčku. Andreas je osnovao Panhelenski socijalistički pokret – PASOK – dok je Margaret svoje političko iskustvo usmerila prema organizovanju žena. Godine 1976. učestvovala je u osnivanju Saveza žena Grčke, Enosi Gynaikon Elladas – EGE; mediji su često ismevali organizaciju navodeći je kao „eges“ – koze. Osam godina bila je „kozja“ predsednica. Organizacija je formalno bila nezavisna, premda je bila ideološki i personalno bliska PASOK-u. Margaret je nastojala da ta bliskost ne pretvori ženski pokret u običan dodatak muškoj partijskoj strukturi. Tvrdila je da žene moraju imati sopstvenu organizaciju, sopstveni jezik i pravo da kritikuju čak i političke saveznike. Logo organizacije bile su dve žene koje rade na ploči – sa jedne strane, na razboju, sa druge na kompjuteru.

Dolazak PASOK-a na vlast 1981. otvorio je mogućnost za zakonske reforme. Margaret Papandreu i Savez žena Grčke učestvovali su u njihovom oblikovanju i stvaranju društvenog pritiska bez kojeg bi promene teško bile sprovedene. Godine 1982. ukinut je miraz i uveden građanski brak; ozakonjen je razvod uz obostrani pristanak; žene su dobile pravo da posle udaje zadrže svoje prezime, a supružnici su pravno izjednačeni u roditeljskom staranju. Abortus je legalizovan 1986. godine. Te reforme nisu bile dar premijerove supruge ženama Grčke, već rezultat dugotrajne kolektivne borbe, ali je Margaret bila jedna od ključnih organizatorki, posrednica i javnih zastupnica te borbe.

Njena javna pozicija bila je protivrečna. Kao supruga premijera od 1981. do 1989. imala je pristup političkoj moći, ali je istovremeno morala da se bori protiv predstave da je njen rad samo produžetak muževljeve vlasti. U feminističkom pokretu raspravljalo se o tome može li organizacija bliska vladajućoj partiji zaista ostati autonomna. Konzervativna javnost napadala ju je kao Amerikanku koja potkopava tradicionalnu porodicu, dok su je pojedine radikalne feministkinje kritikovale zbog povezanosti sa PASOK-om. Ipak, istorijski bilans potvrđuje da je upravo u vreme njenog najintenzivnijeg delovanja pravni položaj Grkinja promenjen temeljnije nego u prethodnim decenijama.

Brak sa Andreasom Papandreuom okončan je 1989, posle njegove javne veze sa 37 godina mlađom stjuardesom Dimitrom Liani. Uzgred, Papandreu je i pre toga imao dvoje priznate vanbračne dece i verovatno pokoje nepriznato… Njegov pad rastezao se kroz ceo drugi mandat, mučno i ponižavajuće. Gledala sam 1993. kako pred kamerama pušta suzu, jer ga Slobodan Milošević, u poseti Atini, nije obišao… Razvod nakon trideset osam godina braka bio je za Margaret lično bolan, a grčki mediji pretvorili su raspad porodice u politički spektakl. Ali upravo tada postalo je jasno da ona nije bila samo „gospođa Papandreu“. Nastavila je da se bavi feminizmom, međunarodnim mirovnim inicijativama i grčko-turskim dijalogom. Učestvovala je na međunarodnim konferencijama o razoružanju, miru i pravima žena, povezujući patrijarhalno nasilje u porodici sa militarizmom i nasiljem država. Pisala je članke, političke tekstove i autobiografske knjige. U zbirci Because We Are Women izložila je stavove o socijalističkom feminizmu, ženskoj solidarnosti i političkoj autonomiji. U memoarima Love and Power: A Midwestern First Lady govorila je otvoreno o životu sa harizmatičnim, ali dominantnim političarem, o sukobu ljubavi i moći i o teškoći žene da sačuva vlastiti identitet unutar političke dinastije. Bila je samostalna politička ličnost koja nikada nije bila izabrana na državnu funkciju, ali je pomogla da se promeni svakodnevni život miliona žena. Uspela je da žensko iskustvo pretvori u organizaciju, organizaciju u politički pritisak, a politički pritisak u trajnu pravnu promenu. Koliko ste vi (smo mi) uspele, ladies?

Peščanik.net, 21.09.2026.