Mir, stabilnost, Koraks

Izlaganje na promociji Koraksove knjige „Bez reči“ (Dan graf, 2022) 8. juna.

Navikli smo da Koraksove karikature čitamo kao neku vrstu političkog barometra, kao rezime najvažnijih aktuelnih političkih događaja. Ali kad se one pojave okupljene u knjizi, kao sad u ovoj knjizi, vidimo da su Koraksove karikature i dragocen prilog razumevanje istorije postkomunističke Srbije. Ovde je reč o izboru karikatura nastalih poslednjih dvadesetak godina, od vremena kad je Milošević stigao u Hag do vremena kad je njegovom bivšem ministru informacija počeo drugi mandat na mestu predsednika Srbije.

Neki likovi koje je Koraks ovekovečio javljaju se samo u pojedinim poglavljima njegove epske sage, ali su zato drugi tu prisutni skoro neprekidno. To su, pre svih, likovi koji predstavljaju Šešelja i njegovog sledbenika i učenika Vučića. Oni najčešće u ruci ili iza uveta imaju zarđalu kašiku, simbol koji povezuje ova dva lika, odnosno njihove tobože različite politike. A to znači da zarđala kašika, kojom je svojevremeno Šešelj pretio da će klati Hrvate, u Koraksovoj sagi funkcioniše i kao simbol glavnog toka politike u Srbije od pada komunizma do danas. Ona je počela i do danas nastavila da bude politika zarđale, krezube i zato neumoljive mržnje.

Među likovima koji se sve ovo vreme pojavljuju u Koraksovim karikaturama je i Milošević, ali on se pridružio grupi nebeskih likova, likova iz starije ili novije istorije, koje Koraks upliće u priču o događajima u zemaljskoj Srbiji. Navikao nas je na scene u kojima se pojavljuju, između ostalih, Tito, Draža, Staljin, Hitler i Gebels. U poslednje vreme on je grupi svojih nebeskih likova, pored Miloševića, dodao Amfilohija, Ćosića i još neke likove koji su u ranijim epizodama Koraksove sage delovali kao moćne figure srpskog zemaljskog carstva. Međutim, i kad se javljaju s neba, ili iz pakla, kao duhovi, kao priviđenja, kao zombiji, oni u Koraksovim karikaturama nastavljaju da upravljaju zbivanjima na zemlji, kao olimpski bogovi u grčkim mitovima.

Posebno mesto ovde ima lik Vojislava Koštunice. Njega je Koraks smestio u jedan liminalni prostor, ni na nebu ni na zemlji, u nekoj vrsti polusna, među javom i međ snom. Nema sumnje da je za Koraksa crtanje ovog lika posebno inspirativno i on koristi svaku priliku da ga oživi, kao nedavno kad je Koštuničin prijatelj Vladeta Janković bio kandidat za gradonačelnika Beograda, pa ga je Koraks nacrtao sa Koštunicom kao sovom na ramenu i sa istim snenim očima.

U najnovijim epizodama Koraksove sage dominira jedan relativno nov lik. Njega je Koraks počeo da crta 2014. godine, onako kako on zna, majstorski, u dve-tri savršeno tačne linije. Ali u karikaturama nastalim poslednjih meseci ovaj lik je izbio u prvi plan, tako da u crtežima kojima se završava ova knjiga, on ima izuzetno važnu ulogu, on je oličenje najviše moći, kome se svi ostali likovi ponizno klanjaju, uključujući tu i do juče neprikosnovenog gospodara Srbije Vučića. Kao na početku Koraksove epske sage, kad je Vučić bio u službi i senci svojih tadašnjih gospodara, Šešelja i Miloševića, sada se opet našao u senci jednog od njega važnijeg i moćnijeg lika.

Da, pogodili ste, reč je o liku Vladimira Putina. On je sad gospodar života i smrti Koraksove Srbije. On je lik koji sa simpatijom posmatra Vučića dok ovaj kao crv puzi pred njegovim nogama, njemu Vulin na tacni nudi svoje taze odsečeno uvo. On je sada lik koji proučava Hitlerov Mein Kampf. Kao što su u ranijim epizodama Koraksove sage Milošević, Mira Marković, Šešelj, Toma Nikolić, Karadžić, Mladić i Vučić, bili prijatelji Smrti, njeni saveznici i pomagači, likovi koji se bezbrižno igraju ljudskim kostima i lobanjama, u novim epizodama Smrt je za prijatelja i saveznika odabrala Putina. Njemu sada daje da oštri njenu kosu, a Putin je grli da bi svoju vezu s njom ovekovečio selfijem. Na kraju, u poslednjoj karikaturi u ovoj knjizi, vidimo Smrt kako svirkom zabavlja Vladimira dok ovaj lumpuje razbijajući Ukrajinu kao što pijanac razbija čaše.

Dakle, Koraks nam priča o ovom i o drugim morbidnim i opasnim likovima, retko kad o nekom simpatičnom i dragom liku, kakav je naš prijatelj Grujica Spasović. Gruju ovde vidimo u jednoj sceni citatu iz Ajzenštajnove Krstarice Potemkin, kako juri niz stepenice sa dečjim kolicima u kojima se nalazi beba po imenu Danas, kako piše na bebinoj kapi od papira. Ali, uprkos tome, uprkos prevlasti mračnih negativaca u Koraksovoj epskoj sagi o zemaljskoj i nebeskoj Srbiji, ona ipak deluje relaksirajuće, onako kako deluju prava umetnička dela. Slikajući ljude i događaje koji nas inače izbacuju iz takta i sluđuju, Koraks nam pomaže da ne potonemo, da se nekako orijentišemo i priberemo, odnosno da se smirimo i stabilizujemo. Zato, da su on i urednica ove knjige Jelka Jovanović mene pitali koji naslov knjizi dati, ja bih im predložio da to bude „Mir, stabilnost – Koraks“.

Peščanik.net, 09.06.2022.