Rođen 1938. u Beogradu, na Filološkom fakultetu diplomirao opštu književnost (1961), magistrirao (1972) romanistiku, na Filozofskom fakultetu doktorirao etnologiju (1983). Radio kao urednik u nekoliko izdavačkih preduzeća, u penziju otišao 2000. kao naučni savetnik Etnografskog instituta SANU. Predavač i gostujući profesor na univerzitetima u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Italiji, Engleskoj, Sloveniji, Švajcarskoj i Poljskoj. Preveo desetak knjiga sa francuskog, najviše dela Rolana Barta i Žorža Bataja. Objavio 17 knjiga studija i eseja. Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja: Herderova nagrada (2000), Orden viteza Legije časti (2001), nagrada Konstantin Obradović (2006), povelja Prijatelj lista Danas (2009), zvanje počasnog doktora Varšavskog univerziteta (2010), nagrada Vitez poziva (2010) i medalja Konstantin Jireček (2012). Biblioteku XX vek osnovao je 1971, a od 1988. je i njen izdavač. (Istorijat Biblioteke prikazan je u knjizi Dubravke Stojanović Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek, 2011) Knjige: Književnost na groblju. Zbirka novih epitafa (1983); Divlja književnost. Etnolingvističko proučavanje paraliterature (1985, 2000); Vreme znakova (1988); Erotizam i književnost. Markiz de Sad i francuska erotska književnost (1990); Bordel ratnika. Folklor, politika i rat ( 1992, 1993, 2000), prevodi na nemački (1994) i francuski (2005, 2009); Pucanje od zdravlja (1994); Jedno s drugim (1995); Politika simbola. Ogledi o političkoj antropologiji (1997, 2000), prevodi na engleski (2002) i poljski (2002); Kad kažem novine / When I say Newspaper (1999, 2004); Campo di calcio, campo di battaglia, originalno izdanje na italijanskom, prev. Silvio Ferrari (1999), prevod na grčki (2007); Dubina. Članci i intervjui 1991-2001 (2001); Etno. Priče o muzici sveta na Internetu (2006), prevod na poljski (2011); Vesti iz kulture (2008); Balkan – teror kulture. Ogledi o političkoj antropologiji, 2 (2008), prevodi na poljski (2007), engleski (2011), nemački (2011) i makedonski (2012); Zid je mrtav, živeli zidovi (ur.) (2009); Za njima smo išli pevajući. Junaci devedesetih (2011); Rastanak sa identitetom. Ogledi o političkoj antropologiji, 3 (2014); Smrt na Kosovu polju: Istorija kosovskog mita (2016); Slike i prilike. Redom kojim su se ukazivale (2018).

izložene knjige

Amfilohije u 36 knjiga

Ne znam zašto, ali promocija „Izabranih djela“ mitropolita Amfilohija u kripti hrama Svetog Save u Beogradu ostala je nezapažena. Na njoj su govorili i mitropolit Porfirije, Matija Bećković i Milo Lompar.

Gusle u Unesku

Na zasedanju Uneskovog Međuvladinog komiteta za očuvanje kulturnog nasleđa na Mauricijusu pevanje uz gusle u Srbiji upisano je u Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

zastava Srbije na kojoj je mikrofon

Samo kulturno!

Čitanje Povelje o srpskom kulturnom prostoru: tu nema dvojne lojalnosti, nema dva kulturna pasoša, ili si kulturno naš ili nisi. A kad si u tom bitnom smislu samo naš, čista je šteta i nepravda što nisi i inače.

ljubav

Mrzimo se kao ljudi

Sa tribine „Anatomija hrvatsko-srpske mržnje“ u Zagrebu: Slažem se sa onima koji misle da ratovi devedesetih u Jugoslaviji nisu gotovi i da nas naši političari i dalje drže u mentalnom ratnom stanju.

Slike i prilike

Iz nove knjige u izdanju Biblioteke XX vek: Ideja o ovoj knjizi bila je jednostavna: sakupiti na jednom mestu moje tekstove o slikarima i slikama. Ali čim sam počeo da je ostvarujem, stvari su se iskomplikovale.

Derbi mita i ironije

Behar – Prikaz knjige Ivana Čolovića Smrt na Kosovu polju, pred vidovdanski razgovor u CZKD-u: Tako je Kosovo „osvećeno“, ali je nova Srbija tamo zatekla nešto sasvim drugo od onoga što misli da je ostavila.

Koji zavet?

Duža verzija teksta iz nedeljnika Vreme: Za one koji danas govore o kosovskom zavetu, a pritom misle na Lazarev izbor nebeskog carstva, gubitak materijalnog Kosova ne samo da je prihvatljiv već je i poželjan.

Kosovski mit

YU Historija – Istoričari, počev od Ilariona Ruvarca i Ljubomira Kovačevića, osnivača kritičke istoriografije u Srbiji, pa do Sime Ćirkovića utvrdili su da je naše pouzdano znanje o Kosovskoj bici sve manje.

Nezarđala rđa

Predgovor za Coraxovu novu knjigu: On je jedan od retkih svedoka vremena koji primećuju da srpske devedesete nisu za nama, da su nas sustigle i zaskočile taman kad smo se ponadali da smo iz njih izašli.

Druga Rusija

Nova knjiga: Za razliku od ruske književnosti koja je u Srbiji predstavljena u svoj svojoj raznovrsnosti, teorijska i publicističko-politička literatura je upadljivo jednoobrazna.

CORAX

Dve promocije – o Coraxovoj knjizi karikatura iz devedesetih, CZKD, 17.12.2014, govore Branka Prpa, Ivan Čolović i Corax. VIDEO. Samo u audio emisiji, na tribini Peščanika u Domu omladine Pančevo, 12.12.2014. govore Žarko Korać i Dejan Ilić.

BEZ LJUBAVI

Reč je o članku Aleksandra Vučića „Srbi moraju u Evropu“: „Ne moramo da ih volimo, što nam svakako neće teško pasti, ali možemo i moramo da poštujemo njihove zakone…“

Rastanak se primakao

U sledećem video izdanju Peščanika govore Ivan Medenica, Branko Dimitrijević i Ivan Čolović, iz čije poslednje knjige prenosimo Predgovor: Sazrela je i u meni ideja da identitet kao analitička kategorija više ničemu ne služi.

SARAJEVSKI ATENTAT I KOSOVSKI MIT

Kad je 1912. godine Čabrinović došao u Beograd da zatraži finansijsku pomoć od Narodne odbrane, sekretar ove paravojne organizacije major Vasić je primetio da u džepu ima knjigu Mopasanovih priča. Rekao mu je da ne treba to da čita i dao mu zbirku narodnih junačkih pesama.