Na putu u srpski svet
Iz nove knjige – Pažnju usmeravam na diskretne komponente nacionalističkog diskursa, koje se često kriju u naizgled neupitnim i apolitičnim mislima i delima kulturne i crkvene elite.
Ivan Čolović, rođen 1938. u Beogradu, na Filološkom fakultetu diplomirao opštu književnost (1961), magistrirao (1972) romanistiku, na Filozofskom fakultetu doktorirao etnologiju (1983). Radio kao urednik u nekoliko izdavačkih preduzeća, u penziju otišao 2000. kao naučni savetnik Etnografskog instituta SANU. Predavač i gostujući profesor na univerzitetima u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Italiji, Engleskoj, Sloveniji, Švajcarskoj i Poljskoj. Preveo desetak knjiga sa francuskog, najviše dela Rolana Barta i Žorža Bataja. Objavio 17 knjiga studija i eseja. Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja: Herderova nagrada (2000), Orden viteza Legije časti (2001), nagrada Konstantin Obradović (2006), povelja Prijatelj lista Danas (2009), zvanje počasnog doktora Varšavskog univerziteta (2010), nagrada Vitez poziva (2010) i medalja Konstantin Jireček (2012). Biblioteku XX vek osnovao je 1971, a od 1988. je i njen izdavač. (Istorijat Biblioteke prikazan je u knjigama Dubravke Stojanović Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek (2011) i Pola veka XX veka. Zbornik radova povodom 50 godina Biblioteke XX vek (ur, 2021). Knjige: Književnost na groblju. Zbirka novih epitafa (1983), Divlja književnost. Etnolingvističko proučavanje paraliterature (1985, 2000), Vreme znakova (1988), Erotizam i književnost. Markiz de Sad i francuska erotska književnost (1990), Bordel ratnika. Folklor, politika i rat ( 1992, 1993, 2000), prevodi na nemački (1994) i francuski (2005, 2009), Pucanje od zdravlja (1994), Jedno s drugim (1995), Politika simbola. Ogledi o političkoj antropologiji (1997, 2000), prevodi na engleski (2002) i poljski (2002), Kad kažem novine / When I say newspaper (1999, 2004), Campo di calcio, campo di battaglia, originalno izdanje na italijanskom, prev. Silvio Ferrari (1999), prevod na grčki (2007), Dubina. Članci i intervjui 1991-2001 (2001), Etno. Priče o muzici sveta na Internetu (2006), prevod na poljski (2011), Vesti iz kulture (2008), Balkan – teror kulture. Ogledi o političkoj antropologiji, 2 (2008), prevodi na poljski (2007), engleski (2011), nemački (2011) i makedonski (2012), Zid je mrtav, živeli zidovi (ur, 2009), Za njima smo išli pevajući. Junaci devedesetih (2011), Rastanak sa identitetom. Ogledi o političkoj antropologiji, 3 (2014), Smrt na Kosovu polju: Istorija kosovskog mita (2016); Slike i prilike. Redom kojim su se ukazivale (2018); Virus u tekstu. Ogledi o političkoj antropologiji, 4 (2020), Na putu u srpski svet. Ogledi o političkoj antropologiji, 5 (2023). Knjige: Književnost na groblju. Zbirka novih epitafa (1983); Divlja književnost. Etnolingvističko proučavanje paraliterature (1985, 2000); Vreme znakova (1988); Erotizam i književnost. Markiz de Sad i francuska erotska književnost (1990); Bordel ratnika. Folklor, politika i rat ( 1992, 1993, 2000), prevodi na nemački (1994) i francuski (2005, 2009); Pucanje od zdravlja (1994); Jedno s drugim (1995); Politika simbola. Ogledi o političkoj antropologiji (1997, 2000), prevodi na engleski (2002) i poljski (2002); Kad kažem novine / When I say Newspaper (1999, 2004); Campo di calcio, campo di battaglia, originalno izdanje na italijanskom, prev. Silvio Ferrari (1999), prevod na grčki (2007); Dubina. Članci i intervjui 1991-2001 (2001); Etno. Priče o muzici sveta na Internetu (2006), prevod na poljski (2011); Vesti iz kulture (2008); Balkan – teror kulture. Ogledi o političkoj antropologiji, 2 (2008), prevodi na poljski (2007), engleski (2011), nemački (2011) i makedonski (2012); Zid je mrtav, živeli zidovi (ur.) (2009); Za njima smo išli pevajući. Junaci devedesetih (2011); Rastanak sa identitetom. Ogledi o političkoj antropologiji, 3 (2014); Smrt na Kosovu polju: Istorija kosovskog mita (2016); Slike i prilike. Redom kojim su se ukazivale (2018); Virus u tekstu (2020).
Bića čopora u šoku
Sociolog Vuletić za Politiku naučno objašnjava da se ljudi okupljaju okupljanja radi, da su spontani skupovi najopasniji, a nesvesni ljudi podložni manipulaciji privatnog kapitala.
Gde ti je bila pamet, Kristijane
Slučaj je hteo da se samo dan posle Kristijanovog pojavljivanja u školi „Đura Jakšić“ u Beogradu u istoimenoj osnovnoj školi u selu Kaću pred đacima pojavi general Nebojša Pavković.
Ustaj inteligencijo, otadžbina zove!
U članku u Politici „Ideja Narodnog bloka“ Vladimir Đukanović, funkcioner SNS-a, pohvalio se da je on jedan od inicijatora osnivanja novog političkog pokreta okupljenog oko SNS-a.
„Kad se vojska na Kosovo vrati“
Grupa građana prekrečila je grafit „Kad se vojska na Kosovo vrati“ ispisan na zidu dečjeg igrališta na Slaviji. Potražio sam autora ovog deseterca i otkrio da je to mitropolit Amfilohije.
Kriminalizacija srpske istorije i kulture
Iz knjige „Druga Srbija“ – Reč je o pamfletu koji treba da dokaže da je srpska politika od početka do danas, od Karađorđa do Miloševića zasnovana na osvajanjima i progonima nesrpskog stanovništva.
Čista Srbija
Iz knjige „Druga Srbija“ – Pre nekoliko dana u poštanskom sandučetu sam našao reklamni letak koji nudi pretplatu na knjigu pod naslovom „Čista Srbija. Novi eugenetički praktikum“.
Da li se u vašem jezeru krije som?
Iz knjige „Druga Srbija“ – Zbog čega se apeli za mir s teškom mukom probijaju do svesti naših građana? Zašto propaganda mira daje rezultate neuporedivo slabije od propagande rata?
Ustali protiv Miloševića, jer ga nisu razumeli
Neki istraživači u Francuskoj će preuzeti glavnu tezu srpskih kritičara: da je Druga Srbija više naštetila srpskom društvu nego što mu je bila od koristi.
Reč na otvaranju sajma knjiga Biblioteke XX vek
Svesni odabir dobre izdavačke margine, intrigantna obrada „objektivne datosti“ i uvođenje kulture jugosfere – čine onu nogu u vratima…
The birth of the Belgrade CircIe
DwP – A group of Serbian historians began collecting documents about the anti-war movement in Serbia in the 1990s and the Association of Independent Intellectuals Belgrade Circle.
Rađanje Beogradskog kruga
DwP – Nedavno je grupa istoričarki počela da sakuplja dokumente o antiratnom pokretu u Srbiji 1990-ih, u kome je važnu ulogu imalo i udruženje nezavisnih intelektualaca osnovano 25.1.1992.
O medijskim mrežama i paucima
Kao dobar pokazatelj daljeg toka stvari u odnosima srpskih vlasti prema medijima, može da posluži ono što se dogodilo s medijima u nekim drugim zemljama kad su bili proglašeni stranim agenturama.
Mir, stabilnost, Koraks
Izlaganje na promociji Koraksove knjige Bez reči: U najnovijim epizodama Koraksove sage dominira Vladimir Putin. On je sad gospodar života i smrti Koraksove Srbije.
Rastanak s Vlajom
Milan Vlajčić je sebi nametnuo tempo neumornog, neprekidnog, takoreći fabričkog rada, i nesumnjivo u njemu nalazio zadovoljstvo, posebno kada se pokazalo da ljudi vole to što piše.
Za ratni zločin dovoljan je nacionalizam
Opasnost od novih ratova i zločina često je tamo gde je naizgled nema. Posle nestanka fašističkih država ta matrica opstaje u etničkom nacionalizmu, u kultu nacionalnog identiteta.
Poslednji čin Jugoslavije
VIDEO – Krajem decembra 1991. Ante Marković je podneo ostavku na mesto premijera Jugoslavije čime je prestala da postoji poslednja legitimna savezna institucija. Govore Tvrtko Jakovina, Josip Graurdić i Ivan Čolović.
Velika škola
Iz knjige Pola veka XX veka: Ivan Čolović je najbolje znao da objasni šta je strukturalizam i izdao je mnoga ključna dela humanistike u prevodu i obliku zgodnom za zadnji džep farmerki.
Na putu u srpski svet
Na dve zemlje Vučićeva Srbija se ugleda i kad tvrdi – po cenu da ispadne smešna – da Srbi, isto kao Rusi i Kinezi, treba da imaju svoj poseban svet i da žive u njemu i po njegovim zakonima.
Kako je Novak Đoković postao Srbenda
Ako je verovati Đorđu Vukadinoviću, Novak Đoković dugo nije hteo da shvati da ga Zapadnjaci ne vole zato što je Srbin i da mora da deli sudbinu jednog na Zapadu nevoljenog naroda.
Sa kosovske osmatračnice
Predsednik kaže da su oni koje nagrađuje vidovdanskim odlikovanjima, Milorad Dodik, Andrija Mandić, Miki Manojlović, Aleksandar Gatalica i Eva Ras, pokazali bezgraničnost srpske čovečnosti.
Vidovdani dr Stajkovca
Ove godine na Vidovdan u Kruševcu će biti otkriven novi spomenik kneza Lazara, čiji je autor dr Boris Stajkovac. B. Gašić je njegov veliki fan, a pre njega su to bili Arkan, Boris Tadić i B. Karić.
Majstor nadgradnje
Draganu Simeunoviću, profesoru Fakulteta političkih nauka u Beogradu, nedavno (21. aprila 2021) je uručena Nagrada grada Beograda za najbolje delo iz oblasti društvenih i humanističkih nauka.
Zaštitimo prirodu i politiku!
Organizatori i učesnici Ekološkog ustanka u Beogradu u jednoj stvari su saglasni sa svojim kritičarima iz vrha vlasti. I jedni i drugi misle da pitanje životne sredine nije političko pitanje.
Justinovac na I.
Vladika bački Irinej (Bulović) uvredio se i naljutio što ga novinarka Danasa Jelena Tasić, u jednom članku povodom smrti episkopa Atanasija (Jevtića), nije uvrstila među „justinovce“.
Udžbenike u đubre!
Sada kada je i Vučić to prihvatio, DJB bi mogla da razradi svoju borbu protiv antisrpskih udžbenika. Zašto se zaustaviti na bacanju samo jednog udžbenika i zašto samo u Beogradu?
Vrpca
U govoru novog patrijarha Srbi su pupkom vezani za majku Kosovo, a njihovo rođenje je zaustavljeno. I to nikoga u Srbiji nije zabrinulo. Naprotiv, tome su se odmah pridružili drugi govornici o srpskom Kosovu.
Veronauka na času engleskog
Svoj predmet – engleski jezik – Sanja Simić de Graf predaje povezujući ga sa veronaukom, tako da njeni đaci uče engleski jezik prevodeći reči Očenaša (Molitve Gospodnje) na engleski.
Virus u tekstu
Nova autorova knjiga: Neki događaji koji su me podstakli da napišem ove tekstove, kao što su kriza vlasti u Crnoj Gori ili epidemija korone, još su u žiži javnosti u Srbiji i nekim susednim zemljama.
Argumentum ad pornographiam
Izgleda da sam predsednik Srbije želi da svi znaju da se o njemu govori da je „picousti degen“ i da mu Olivera Zekić u tome pomaže kad ponavlja ovu i druge gadosti o kojima on prvi (i jedini?) govori.
Vučić na krstu
Episkop bihaćko-petrovački Sergije objavio je na sajtu svoje eparhije članak „Raspinjanje Aleksandra Vučića“, što nije promaklo Politici, pa se Sergijev članak pojavio i u ovom listu.
Antipolitička demokratija u Crnoj Gori
O ekspozeu mandatara: Svi treba da se uzdignu iznad kabineta, parlamenta, stranaka i vinu prema horizontu hrišćanskih vrednosti – porodice, crkve, žrtve – koje su i vrednosti crnogorskog etosa.
