Mitrovdansko prošenije s Kosova

Jeste ovaj zahtev Srba s Kosova naslovljen arhaično, ali u ovom se osvrtu istorijom baviti nećemo – iako je i to istorija.

Vest je potvrđena i pedeset hiljada Srba s Kosova traži rusko državljanstvo. Papiri su već u radnom stolu V. V. Putina, odnosno negde u fioci. Iz dana u dan traje potpisivanje i u Srbiji i u Crnoj Gori i u BiH u RS. Svi će Srbi biti u jednoj ruskoj državi. Organizatori ne skrivaju ništa i detaljno objašnjavaju svoj naum. Rusija će ih svuda zastupati „pred svetom“, jer su od Vlade u Beogradu digli ruke, a ustavnom predsedniku B. Tadiću – i pregovaraču Borku S. – prete sudom. Pregovarač Borko S. pak kaže da mu sve to deluje „šaljivo“. Drugi dodaju da to nije „patriotski“. Ne pomaže – cilj je da „skupimo milion potpisnika“ i više od toga. Izbori se približavaju, pa je vreme za ovaj „pucanj“ u državu koja je – istini za volju – poodavno onemoćala u svakom pogledu. Mitrovdan pak bi i prođe, i s njim i vašar mitrovdanski. Ljudima nije ni do šale ni do vašara – oni teraju jednu politiku koja nam ništa dobro doneti neće.

Ruski se mediji iz dana u dan bave ovim „prošenijem“, i bave se njim i ministri i generali, i nikom lako nije.

Ni nama do šale nije i stoga se osvrćemo na problem, jer nije nas malo u Srbiji i na Kosovu kojima je kasno da krenemo na put uvek pun neizvesnosti. Neće Srbi s Kosova da žive s Albancima i ostavljaju nas koji imamo problema preko glave. To je poznato – mi nećemo ni s kim da živimo. Tu smo jedinstveni na kugli zemaljskoj, jer nigde nije drugačije, svuda ima nekih „Albanaca“. To su drugi i drugačiji. Tu je sada i ruska muka. Dovoljan je pogled na etno-lingvistički atlas Rusije da se vidi da oni imaju stotine nacija-etnikuma i koju stotinu jezika. I Rusi žive s drugima i to vekovima, a samo u azijskom delu imaju milione muslimana. Imaju u sastavu Ruske federacije i neke budističke republike – ono tamo podno Kavkaza. Verovali ili ne, imaju i Albance i neke nacije za čija imena nisu čuli ni obrazovaniji ljudi. Ruska muka nije mala – ravno 25 miliona Rusa ne živi u sastavu Ruske federacije, jer su ostali u drugim bivšim republikama Sovjetskog saveza. Nisu svi Rusi pravoslavni, ne – nikako, jer Ruska crkva ima u svom Saboru i Sinodu i brojne vladike koji nisu Rusi. Ima crnih, žutih i belih pod kamilavkama vladičanskim. Nedavno smo razgovarali s jednim pravoslavnim vladikom koji je Čuvaš ili tako nekako. Izgleda da stoga kasni garantno pismo iz Moskve za sve Srbe. Ostalo je politika, i to loša, i s naše i s ruske strane, te ćemo se načekati, bez obzira što su izjave ministara S. Lavrova i našeg Vuka J. takve kakve su. Problem je složen i to se vidi iz oklevanja doktora K. da se konačno izjasni, a taj može sve da reši. A što se Kosova tiče, tu su Toma N. i doktor K. koje Vlada u Beogradu zapostavlja.

Uostalom, izbori će biti s proleća, pa se vaistinu svima žuri, a Crkvi našoj posebno – ona nije politička partija, ali je politički subjekt.

U ovom drugom nema joj premca i političke partije bi valjalo da uče od nje. Nešto na barikadama posustaje, ali sveštenstvo ne posustaje u škropljenju svetom vodicom, sve onako s bosiljkačom u rukama. I svi smo mi taoci tih ljudi. Svi se trude i u narodnoj skupštini da ne pomenu Albance. Niko se ne pita šta ćemo sa njima – ima ih i u Srbiji. Rusija ni svojima nije pomogla u onim republikama van Rusije, a neće ni nama. Što se pak tiče Vlade u Beogradu, vlade se ruše na izborima – tako je sada i u Rusiji i u ostatku sveta. Znaju ruski državnici jadac – ako nama nešto ne bi bilo po volji, mi bismo i tamo na barikade, ili bismo osnovali neku tamo SAO, jer je i toga u istoriji bilo, samo se drugačije zvalo u XVI ili XVII veku. Stoga, kako nam se čini, od seobe u Rusiju neće biti vajde. Ovo je predizborna ujdurma, a i Rusija je pred izborima i kod njih se uglavnom zna kako će biti – dok kod nas uvek mečka, i to šarena, igra Vladi negde pred vratima. Nije nam prvi put da igramo na konfederaciju pa i na federaciju sa Rusijom, a ni Rusima nije prvi put da to slušaju. Prisajedinjenje Srbije Rusiji ili Rusije Srbiji nije izgledno. Pokušao je to bio S. Milošević i – sve znamo i mi i Rusi.

Ali vest stiže jedna drugu – sve je više potpisnika i sva je prilika da će ih biti još – dok ne prođu izbori i u Srbiji i u Rusiji.

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 28.11.2011.