Na krilima kontejnera

Naletela sam na pokušaj Pink TV da kao sumira stanje stvari, hronologiju i najvažnije pojave jednogodišnjeg pokreta protiv vrha vlasti u Srbiji. Vrlo brzo ispostavilo se da su tzv. džinglovi škoditeljice programa bolji materijal za opservaciju ove grupe trans/opscenih mesoždera, od ovog žalosnog pokušaja simulacije profesionalnosti. Sem što se imena poglavlja (više poguzja) pojavljuju kao kucana pisaćom mašinom, ovaj podmetak ima sa dokumentarcem, novinarstvom i razumom još manje veze nego lik Brnabić sa trećom deklinacijom. A onda me je slučajna eksplozija poezije izbacila iz šina: kontejnerska faza urbane pobune opisana je upravo ovim rečima – na krilima kontejnera! Posle dužeg pokušaja da se ponovo mentalno skockam, uspela sam da sklepam nekakvu tipologiju mogućnih naracija, imaginarija i spleta značenja koje ova neuporediva vizija omogućava…

– Krila kontejnera kao novo ime Gradske čistoće, kada se uvede krilatizacija gradskih, ruralnih i regionalnih službi, uključujući policiju. Primeri postoje, recimo leteći majmuni u Čarobnjaku iz Oza. Zamislimo prazničnu atmosferu, u kojoj takav kontejner aterira na vaš balkon, a njegovi upravljači vam se obrate sa čarobnom formulom: „Mi smo vaši đubretari!“ Ili, u snažno seksualno/kanalizacijskoj varijanti, Robert de Niro, spasonosni vodoinstalater, upada kroz plafon sa kontejnerom alata vama u pomoć. Ne sećam se, doduše, nekih krila u legendarnoj sceni filma Brazil, ali upad je sasvim leteći.

– Krila kontejnera kao eksperimentalna faza u predstojećem dvogodišnjem prelazu na leteće automobile. O, daj Bože da bivši predsednik u Briselu pomene leteće automobile!

– Krila kontejnera kao još jedino preostalo prevozno sredstvo, kada uzlete svi raspoloživi avioni u pravcu Kipra, Devičanskih ostrva i Tristan da Kunja, za onoga što iz groba pobeđuje, kad se seti da je krajnje vreme.

– Krilati kontejneri kojima se svi ikada učesnici rijaliti šoova prenesu i izruče u Obedsku baru u cilju povećanja biotske raznolikosti, posle donošenja Lex specialis spectaculorum veritatis.

– Krilati kontejneri na svakom uglu za iznajmljivanje pomoću žetona, za brzo i sigurno organizovanje protesta.

– Iz drugog kultnog filma, Zardoz (nezaboravni Šon Koneri u crvenom bikiniju), leteći kontejner u obliku kamenite glave Karla Marksa, koja umesto pušaka u filmu bljuje Komunistički manifest u još kraćem obliku, za brzo obrazovanje ćacija; usled dugog boravka u džungli Pionirskog parka izgubili su moć govora i pismo…i još treći povezani kultni film, odnosno serija Planeta majmuna I-V.

A onda me je nenadano uhvatilo osećanje kajanja: šta, ako se sa krila kontejnera u niskom preletu sa izbacivanjem đubreta uistinu najbolje vidi stanje parlamentarne demokratije odnosno vrha vlasti? Vide se dve istorijske zgrade, mesta odlučivanja, Skupština i Predsedništvo. One su pravi centar grada i okružuju najvažniju raskrsnicu u gradu sa najdužim semaforom za najvažnije skretanje prema izlazu iz grada. Tu je pošta, državna televizija, važan muzej, slavna sala, okret tramvaja, crkva, park, mesto parada, dočeka, skupova… I sve to više nema funkciju, jer je kamping dobio „dozvolu“ da bez vremenskog ograničenja, bez poznatog organizatora, bez programa zaustavi sve to. Nisu to pretorijanci, carevi čuvari, koji su tako dobro disciplinovani da mogu cara i da zamene: to je bilo ko i bilo kada, honorarci, tipovi bez identiteta, kafe-kuvarice, klošari, pijanci i omladinci partije na dnevnim zadacima, plus krimosi, po dužnosti. To nije odbrambeni tampon, to je kampus podrigivanja sa pucanjem. Kemp, jarane, kemp! Najgore su dve tačke: šator na samim stepenicama Skupštine, gde sa monoblok stolicama i bodigardima štrajkuje glađu neki – Prdić, valjda. Zahteva da se tužba za nesreću baci na službenike po izboru nevinog vrha vlasti. Iz Skupštine mu dolaze na poklonjenje. Na drugom kraju, nepripuštena u blizinu hrama demokratije, štrajkuje glađu majka koja je izgubila sina, i zahteva suđenje u istražnom postupku već određenih mogućnih optuženika. Niko iz Skupštine nije joj prišao, ni onaj što nudi dijalog. Kamperi je muče omiljenim hitovima kafe-kuvarice, preko zvučnika koji Rolingstonse bacaju u zelenu zavist. Sve to, u samo jednom niskom kontejnerskom letu.

Koliko još kultnih filmova bi bilo mogućno napraviti o krilatim kontejnerima, ako se ne ugasimo?

Peščanik.net, 05.11.2025.