- Peščanik - https://pescanik.net -

Nije revizija aždaja

Novosadski Dino park, foto: Vedran Bukarica

Na dan prvoga maja u Beograd je stigla aždaja, kaže jedan davni stih Ljubivoja Ršumovića. Dobro, nije 1. maja, nego 18. februara, a nije ni aždaja, nego revizija. Mada je MMF nekad bio i tako predstavljan.

U stvari, do utorka uveče, kada je ovaj broj NM otišao u štampu, nije bilo jasno da li će dvonedeljni boravak delegacije MMF-a u Beogradu imati karakter (četvrte) revizije ili će to biti samo obična, takoreći prijateljska poseta. U prvom slučaju, naime, misija odlazeći zemlji domaćinu, ostavlja joj neke zadatke – recimo da se pruže dokazi o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru ili da se donese Zakon o finansiranju lokalnih samouprava – koje ona u narednih 20-30 dana, tj. do sastanka i ocene Borda direktora, treba da ispuni. U slučaju Srbije konkretno problem je u tome što se očekuje da početkom marta, dakle vrlo brzo nakon odlaska Džejmsa Rufa i ekipe, budu raspisani izbori, što Vladu prevodi u “tehnički” status, te se od nje više ništa ne može očekivati.

Nije slučajno, pak, gore navedeno šta bi MMF mogao da traži od Srbije da bi ona prošla četvrtu proveru. Sve je to davno trebalo da bude učinjeno. Navedeni primeri, međutim, samo su vrh ledenog brega. Stvar je u tome što one najvažnije reforme koje Vlada Srbije treba da sprovede (gotovo da) nisu ni otpočele. Najpre, reforma javnog sektora debelo kasni. Broj zaposlenih je smanjen za svega 6.000 umesto predviđenih 25.000, o racionalizaciji i povećanju efikasnosti da se i ne govori.

Još gore stvari stoje sa reformom javnih preduzeća. Osim kozmetičkih, tj. reorganizacionih promena – Železnice su podeljene na tri preduzeća (infrastruktura, kargo i putnički saobraćaj), a EPS je centralizovan, dok organizacija Srbijagasa tek treba da se usaglasi sa evropskim direktivama – ništa nije urađeno.

U trećoj oblasti reformi, koja obuhvata okončanje privatizacije, učinjeno je možda najviše, mada je i tu više sečeno k’o na panju nego što je uloženo volje i znanja da se jedan broj valjanih preduzeća spasi stečaja. Još je ostalo 11 firmi čija sudbina treba da se reši do 31. maja. Za neka od njih će se možda i naći kupac (recimo PKB, verovatno i neka iz “hemijskog kompleksa” – MSK, Azotara, Petrohemija), ali je sudbina drugih krajnje neizvesna. To posebno važi za staru budžetsku mušteriju, Rudnike uglja “Resavica”, ali i novu “crnu rupu” srpske privrede RTB “Bor”, kojem se smeši sudbina Železare “Smederevo”.

Konačno, nije došlo ni do reforme Poreske uprave iako je rok, takođe zapisan u aranžmanu sa MMF-om, istekao još sredinom prošle godine. Menjali su se ljudi na njenom čelu, ali ona i dalje funkcioniše na stari način. Uređen i funkcionalan poreski sistem je kičma svake dobre države, a naša je od nečeg takvog još miljama daleko.

Ipak, ne treba očekivati da će MMF iz Beograda otići ljut. Srbija taljiga napred nekako, a pare od njega ne traži nikako.

Novi magazin, 17.02.2016.

Peščanik.net, 18.02.2016.


The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“.

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)