Normalna Srbija

Pažljivo sam gledao i slušao, pokušao da razumem. Vučić je sinoć došao na RTS da kaže da Srbija traži da vrati vojsku barem na sever, ako ne baš i na celu teritoriju Kosova. I odmah je objasnio da od toga nema ništa. I da Srbija ne traži da zaista vrati vojsku na Kosovo, nego da ne bude jednom da nije tražila. E pa evo, sad jeste. Propustio je pak da objasni – kad i zašto bi bilo ko govorio o tome da li je Srbija tražila ili ne da vrati vojsku na Kosovo?

Dobro, možda nije objasnio eksplicitno, ali implicitno je sve bilo tu. Jer, Vučić kaže – neću prihvatiti novi predlog sporazuma o Kosovu. Jer, u tom novom predlogu izričito stoji da se Srbija neće protiviti učlanjenju Kosova u UN. A Srbija će se zauvek tome protiviti. Barem dok je Vučić na čelu Srbije. Dakle, zauvek. Ali, što se onda pregovara? I to je Vučić objasnio – bolje da se pregovara, nego da se puca. Istina, tu se s Vučićem moramo složiti. Samo što se ne pregovara samo da se ne bi pucalo. Pregovara se i da se nađe rešenje. Nema rešenja, objasnio je Vučić. I tako će ostati zauvek. Zato ono „jednom“.

Evo, na primer, Srbija traži zajednicu srpskih opština na severu Kosova. Nikad je neće dobiti, kaže Vučić. Ali, pregovaramo. Jer, bolje je da pregovaramo nego da pucamo. Istina, to smo već rekli. Dakle, Srbija traži zajednicu srpskih opština da ne bi pucala. I dalje, Srbija zna da neće dobiti to što traži, ali bolje je da traži ono što neće dobiti, nego da puca. Istina, po treći put. Samo što će Srbija ipak pucati, obećava Vučić. Kad na to bude primorana, naravno. Kako će i kada biti primorana, zna Vučić. Dobro, to je ono jednom. Ali, pre toga, dokle će ljudi biti na barikadama na severu Kosova?

Pa dok se sa severa Kosova ne povuku kosovske specijalne jedinice, s dugim cevima, naravno. A što su njihove jedinice s dugim cevima na severu Kosova? Pa zbog barikada, a i zato što su se Srbi povukli iz kosovskih institucija. A što su se Srbi povukli iz kosovskih institucija? Pa zbog odluke kosovskih vlasti o registarskim tablicama. Je l to bila neočekivana odluka? Nije. Ta odluka se odlaže već više od šest godina. Pa zašto je oko toga tek sad, posle šest godina, nastao veliki problem? Zato što Srbi nisu dobili zajednicu srpskih opština na severu Kosova. Pa nikad je neće dobiti. Pa da, nikad je neće dobiti, kaže Vučić.

Dobro, ali opet: do kad će se ljudi smrzavati na barikadama? E to Vučić ne zna. Ali zna da na Kosovu sve vri i da Srbi više ne mogu da trpe – Kurtija. Otkuda sad Kurti? Pa on je kriv za sve. Ali on je bio predsednik vlade Kosova nekoliko meseci u 2020, i onda ponovo od marta 2021. nadalje. Problem s tablicama stariji je od Kurtija. To da nikada neće biti zajednice srpskih opština na severu Kosova, Vučić je, kako sam kaže, znao mnogo pre nego što je Kurti uopšte bio na vidiku kao kandidat za predsednika vlade Kosova. Zašto bi sad Kurti bio razlog za sve zlo? Vučić to nije objasnio.

Možda on to stvarno ne zna, kao što kaže da ne zna ni otkuda je Srbima na severu Kosova palo na pamet da podižu barikade. Tako kaže, ja s tim nemam ništa, ali znam da na Kosovu sve vri, i na severu i na jugu. Samo što na jugu nema barikada. Dobro, vri na severu drugačije nego na jugu, pa zato na severu imamo barikade. Ako ne zna otkud ideja o barikadama, Vučić zna kada će barikade da se sklone: kada se puste utamničeni Srbi, njih dvojica, i kada se kosovske specijalne jedinice s dugim cevima povuku sa severa. Kakve sad to veze ima sa zajednicom srpskih opština, tablicama, novim planom? Baš nikakve.

Da pokušamo da rezimiramo – Srbija nikada neće priznati Kosovo i neće dozvoliti da se ono primi u UN. Srbija takođe nikada neće dobiti zajednicu srpskih opština na severu Kosova iako na tome uporno insistira. Dakle, na stolu su tri stvari oko kojih nikada neće biti nikakvog dogovora, obećava i zaklinje se Vučić. Zašto se onda o tome uopšte pregovara? Da se ne bi pucalo. Dokle će to da traje? Zauvek, ili dok se ne zapuca. Šta ćemo raditi u međuvremenu? Podizati i sklanjati barikade. Kakav je smisao svega toga? Vučić nije objasnio. Je l to sve što se ima reći? Nije.

Vučić je još rekao da sve i kada bi se sporazum postigao, niko ga ne bi poštovao. Pa zašto se onda traži sporazum, ako ga niko neće poštovati? Pa da se ne bi pucalo, to smo do sad već morali da shvatimo. Dobro, shvatili smo. Kriza na Kosovu sa sobom nosi stalnu pretnju da eskalira u pucanje, to jest rat. Već smo jednom videli kako to izgleda i ne bismo da se ponovi. Pošto ne bismo da se ponovi, hoćemo da se dogovorimo. Ali, biramo da se dogovaramo oko stvari oko kojih se nikada nećemo složiti. A iako bismo se složili, taj dogovor niko ne bi poštovao. Pa što to radimo? Da ne bismo pucali.

Ima smisla, zar ne?

Tako je sinoć govorio Vučić, tobože kao predsednik, kako on to voli da kaže – normalne Srbije.

Peščanik.net, 16.12.2022.