Nosokopač je uspeo

Za razliku od sudske reforme, koja je izazvala nešto varnica u javnosti, nosokopač ministar prosvete već je uveliko i odavno ostvario dobar deo svoje misije debilizacije akademskog prostora u celini. Toga su svesni samo unutrašnji akteri i njihove isto tako unutrašnje žrtve, od osnovne škole do akademije nauka i umetnosti, jer mediji, čak i oni drugi, ne hitaju sa ispitivanjem i objavljivanjem dosadnih tema obrazovanja. Težina situacije samo povremeno pukne na površini, koju onda naivno zovemo „dno dna“, kao da ne vidimo da se dno zapravo diglo i progutalo skoro sve ostalo.

Primer koji navodim i koji je uistinu vrh vrhunca desio se – a i gde bi – na Pinku, u subotu 6.2. pre podne, u društvu lika u donjem vešu i uobičajenih statista-kaldrmdžija. Prvo je isti razgolićeni lik drečao o srpskom porodičnom moralu, što je potpuno u skladu sa pornografskom osnovom režima u Srbiji, a onda je sledilo vrzino kolo (v. osnovno značenje) o zaverama sa naglaskom na Epštajnovoj. Tu je nastupio dr Slavko Ivković, predstavljen kao univerzitetski profesor a inače docent na FAM-u, Fakultetu za menadžment lociranom u Sremskim Karlovcima. On je, vođen nepogrešivim prčvarničkim osećanjem, spomenuo ključnog autora i njegovu knjigu, čijeg naslova nije uspeo da se seti u više navrata i do kraja neuspešno – no ime je bilo tu, markiz de Sad. Dotični je sledio navike francuskog dvora srednjeg veka (upotrebljavam masna slova da ne bih stalno ponavljala sic!), i u 17. veku napisao onu knjigu nepoznatog naslova, zbog koje su po njegovom imenu nastali nazivi mazohizam i sodomizam. Ova poslednja pomenuta pojava pojavila se u izjavama istog docenta Ivkovića još nekoliko puta. Doc. dr Ivković naglasio je da je u akademskoj sredini, u kojoj živi i radi, video i bio svedok svega i svačega, misleći verovatno na mazohizam i sodomizam: to je detalj kojem bi čovek još i poverovao… Gde je to doc. dr Ivković video, možda na matičnom FAM-u? Strašnije orgije mazohizma i sodomizma od pridobijanja doktorske titule doc. dr. Ivkovića, priznajem, ne mogu da zamislim.

Kako je dakle mogućno da vi, nosokopaču Dejane Vuče Stankoviću, sličnog ličnog akademskog puta i razvoja, još niste u zatvoru, gde biste sad očekivali prijatno društvo ne manje krivog ministra za kulturu, sa kojim biste mogli imati plodne debate o seksualnim deliktima na srednjevekovnim dvorovima i o knjizi markiza de Sada? Nije li osnovni zadatak ministarstva da vodi računa o standardima u sistemu obrazovanja? Vaš kadar, docent na univerzitetu bi vek ranije u Sremskim Karlovcima pao na maloj maturi, pa čak i u maloj bogosloviji – tamo bar znaju grešnike i sve njihove knjige. A što se ministra za kulturu tiče, uz banalne prestupe poslušnog potrčka većih kriminalaca, u samo jednoj godini ugušio je nekoliko decenijama postojećih i svetski poznatih i uglednih festivala: šta da radimo kad sudovi kasne! A to da su privilegovane, nekontrolisane i standardima tuđe institucije-kante za đubre privatne ne znači baš ništa u državi koja brine za obrazovanje i kulturu. Još gore, rečeni ministri manipulisali su, ukidali i skraćivali državne ustanove na račun one u kojoj predaje doc. dr. Ivković.

Neki filozof u pupoljku mogao bi primetiti da markiz de Sad i ne zaslužuje da bude deo kolektivnog sećanja kulture. No, neki već ocvali mogao bi imati tzv. čekić-argument: akademska sredina bi u tom slučaju morala imati znanje o tome zašto je ispao iz kolektivnog sećanja i koje se sve sumnje iz toga rađaju.

Dobrodošli na malu maturu, osnovu države i građanina!

Peščanik.net, 09.02.2026.