Nova transparentnost

Ušli smo u fazu gotovo potpune transparentnosti. Tražili smo da vlast bude transparentna, da od nas ništa ne sakriva. I dobili smo što smo tražili. Više se ne krije. Ne moramo više da nagađamo da li su ministri i državni službenici korumpirani, da li su u sukobu interesa, da li mrtvi ‘ladni imaju svoje privatne firme i bogate se dok su na funkcijama, da li su spojeni kao sijamski blizanci sa nekoliko tajkuna koji ih plaćaju na ruke, a oni njima obilato vraćaju. Sada znamo i bez pitanja od koga su zavisna nezavisna tela. Ni „nezavisni“ se više ne skrivaju, nego nam golu istinu sipaju u oči. I njima je dosta glume.

Tako se razgolitila direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, Zorana Marković. Oliver Dulić, otvoreno uhvaćen u sukobu interesa, inaće već uveliko imućan korišćenjem sukoba interesa, nije se mnogo potresao što se javnost zabrinula. Čim su ga prozvali neki marginalci, a mediji malko pojurili, samouvereno je izgovorio funkcionersko-profitersku mantru: „sve je po zakonu“. Iako je više nego očigledno da ono što on čini nije u skladu sa zakonom, pojavljuje se lično direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, Zorana Marković, koja javnosti saopštava da je „sve u skladu sa zakonom“. Kaže da je Agencija bila u stalnom kontaktu sa ministrom i da su, zajednički i u dogovoru, stvari sređene. Neke male formalnosti su naknadno obavljene, tako da ministar može i dalje da radi šta hoće. A onda je dobio potvrdu i od svog šefa stranke da mu je život u raju obezbeđen. Baš zato što je bio iskren i demonstrirao svoje super nezakonito ponašanje, izabran je u najuži krug partijskih funkcionera, u predsedništvo stranke. Nemamo šta da krijemo! Da, jeste, tako je. I šta nam možete? Mi smo jedina evropska stranka, nemate nikog drugog, niti ćete imati. To je kraj priče.

Da li bi nam bilo lakše da su se Zorana Marković i Čedomir Čupić i ostali likovi iz Agencije potrudili da javnosti podnesu izveštaj o onih 70 ugovora koje je Dulićeva firma sklopila sa državnim organima i firmama? Da potroše koju reč više i da podnesu izveštaj? Da, bilo bi nam lakše, umesto onog lenjog i arogantnog „marš tamo, sve je po zakonu“. Već koliko sutra, ova Agencija treba da kontroliše finansiranje stranaka. A ničemu neće služiti, sem da se Agencija razgoliti i još jednom potvrdi da je „sve u skladu sa zakonom“.

Šefovi nezavisnih institucija, kao zarazna bolest, jedan za drugim izlaze pred javnost da garantuju „da je sve u skladu sa zakonom“, ili da nam kažu ko laže a ko govori istinu. Tako, bez pitanja, republički tužilac za organizovani kriminal tvrdi da Stanko Subotić laže u emisiji B92. Istog dana kada je dat intervju, on to već zna. Nata Mesarović, i pored krupnih primedbi naše javnosti i Evropske komisije na reformu pravosuđa, izlazi pred poslanike Narodne skupštine, da bi rekla da je Visoki savet sudstva radio „sve u skladu sa ustavom i zakonom“ i da je „njen sin unapređen jer je to zaslužio“. Toliko.

I šta sad kad sve znamo i kad nam se lepo kaže da ih ostavimo na miru da bez gnjavaže stiču svoja bogatstva i moć? I šta sad sa iskrenošću javnih funkcionera da neće vršiti svoju dužnost? I šta kad su zakonom neki od njih omogućili sebi da upišu platu koliku hoće? I šta sad kad je ustavni sud rekao da je zakon o informisanju neustavan? I šta sada, kada nam sve kažu u lice, i nema više tajni? Pa ništa, sem da tolika istina ne prođe bez reči.

Peščanik.net, 21.12.2010.