- Peščanik - https://pescanik.net -

Ogledalo

Ne davimo Beograd

Šefica pregovaračkog tima Srbije za pristupanje EU Tanja Miščević izjavila je prošle nedelje da “Evropska komisija ne ulazi u pojedinačne slučajeve poput Savamale”. Miščević je tako odgovorila na novinarsko pitanje – da li će rešavanje slučaja “Savamala” biti uslov napretka u tek otvorenim poglavljima 23 (pravosuđe, osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda, bezbednost) u pregovorima sa Evropskom unijom.

Pitanja nasilnog i nelegalnog rušenja u centru Beograda, kao i protivpravno lišavanje slobode građana koje policija nije zaštitila, vrlo su važni za ova dva poglavlja. Poglavlje 23 obuhvata vladavinu prava, dok se 24 temeljno bavi profesionalnim i odgovornim radom policije. Međutim, od jedne od ključnih osoba koje se u našoj zemlji bave pridruživanjem EU, saznajemo da “Evropska komisija ne ulazi u pojedinačne slučajeve poput Savamale”. Pored toga, nastavlja Miščević, “poenta je u izgradnji institucija i sistema stabilne demokratske države što podrazumeva i jačanje uloge državnih institucija i kontrolne uloge nezavisnih tela i civilnog društva”.

Pre nego što krenemo dalje, postavimo pitanje: da li je istina da EU neće ulaziti u pojedinačne slučajeve i ako jeste – kako je to moguće? Jer, gde se meri vladavina prava, ako ne u pojedinačnim slučajevima? Gde se mere institucije stabilne demokratske države i kontrolne uloge nezavisnih tela i civilnog društva, ako ne u pojedinačnim slučajevima?

Šefica pregovaračkog tima dakle ne govori istinu. Naime, samo površan pogled na Progress report o pridruživanju Uniji iz 2015. godine pokazuje da EU izričito traži konkretne podatke (eng. track record) o gonjenju učesnika u korupciji (a pogotovo onoj na najvišem nivou), o merama predzetim protiv organizovanog kriminala i trgovine ljudima, o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, o ukidanju državne pomoći privredi, o istragama o finansiranju političkih stranaka, o slučajevima sukoba interesa funkcionera, kao i o proveri njihove imovine. Posebno je naglašena i potreba da dođe do praktičnog pomaka u gonjenju učinilaca ratnih zločina i izražena zabrinutost zbog političkih pritisaka na rad Tužilaštva za ratne zločine. U svim navedenim oblastima je ocenjeno da Srbija tek mora da radi i praktično dokaže zalaganje za određene vrednosti i deklarativna opredeljenja. Ova ocena je, podsetimo, data pre nepunih godinu dana.

Takođe, na Trećoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, na kojoj su otvorena poglavlja 23 i 24, utvrđena su prelazna merila za ocenu napretka u poglavljima 23 i 24, i ona izričito obuhvataju i konkretne praktične podatke o napretku u oblasti pravosuđa, osnovnih prava i bezbednosti.

Pošto su svi ovi dokumenti javno dostupni, kako je moguće da osoba na tako važnoj funkciji u procesu evropskih integracija izjavi da Unija “neće ulaziti u pojedinačne slučajeve”? Ovde je već bilo reči o tome da naše vlasti imaju izraziti problem da pomire svoje želje sa realnošću. Zbog toga je pre nepuna dva meseca odlučeno da će “osetljivi podaci” u procesu evropskih integracija biti proglašeni službenom tajnom, mimo Zakona o tajnosti podataka, Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i Ustava.

Zabrinjava (a daje i delimičnu podršku izjavi Šefici pregovaračkog tima) to što se Evropska unija do ovog trenutka stidljivo bavila slučajem Savamala. Prvi put je to učinio šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport. Više od mesec dana posle rušenja, on je rekao da “Srbija treba ozbiljno da istraži rušenje u Savamali”. Davenport je slično saopštio i krajem jula. Naveo je da se “Evropska unija ne bavi pojedinačnim slučajevima, poput Savamale”, te da se “ovaj slučaj mora posmatrati u kontekstu poglavlja 23 i 24 sa stanovišta vladavine prava, primene zakona, efikasnosti državnih organa i stanovišta osnovnih ljudskih prava i prava na imovinu”. Miščević je manipulativno iskoristila samo jedan deo izjave predstavnika Unije u Srbiji. Možda je računala na zgodnu (i novu) činjenicu da je Velika Britanija, matična zemlja šefa Delegacije, već jednom nogom van Unije i da se on na ovu „lošu interpretaciju“ neće mnogo obazirati.

Dakle, s jedne strane imamo predstavnike vlasti koji nam netačno saopštavaju da se vladavina prava ne meri pojedinačnim slučajevima. S druge strane imamo Evropsku uniju koja izričito traži konkretne podatke, ali nije naročito glasna u demantovanju srpskih zvaničnika koji govore drugačije. Čemu zapravo služi igra između Evropske unije, vlasti u Srbiji i građana? U ovom trenutku jasne su pozicije dva aktera. Država pokušava da stvari predstavi onakvim kakve nisu, a građani zbog toga trpe ozbiljnu štetu. Čini se da Evropska unija mora da odluči o svojoj poziciji. Ako će se držati svojih proklamovanih pravila, mora demantovati Šeficu pregovaračkog tima i sve druge koji ta pravila negiraju i tvrde da slučaj Savamala nije ogledalo vladavine prava u Srbiji.

Peščanik.net, 02.08.2016.

BEOGRAD NA VODI

The following two tabs change content below.
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Povremena je saradnica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, članica Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od njih su: Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018 i 2019), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017), Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom (BCBP, 2017), Objektivno i pravovremeno informisanje građana u procesu evropskih integracija (BCBP, 2017), Predlozi za unapređenje izbornih prava osoba sa invaliditetom (Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom, 2016), Testiranje integriteta policajaca (BCBP, 2016). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006. i izradi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Autorka je i koautorka više inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti zakona kojima se umanjuje dostignuti nivo prava građana.

Latest posts by Sofija Mandić (see all)