- Peščanik - https://pescanik.net -

Okamova britva

Razum, foto: Slavica Miletić

Nema objašnjenja za ludilo američke administracije s Trumpom na čelu. Kao što uostalom nema objašnjenja ni za tekući haos u Crnoj Gori. Zašto i protiv čega tačno demonstriraju žitelji Crne Gore koji sebe prepoznaju kao vernike Srpske pravoslavne crkve? I šta je to tačno i kome novim zakonom o – gle čuda – slobodi veroispovesti crnogorska država htela da uzme. A sve i da to uzme, šta će time tačno dobiti. Građanski rat, možda? Kao što bi i Trump, zajedno sa svima nama, mogao da dobije treći po redu ratni sukob svetskih razmera. Da li će ljudi zaista (ponovo) ginuti zbog budala na čelu državnih administracija kako u Sjedinjenim Državama tako i u nekada ujedinjenim Srbiji i Crnoj Gori?

Razum nam ne dopušta da se pomirimo s uvidom da će budale koštati hiljade ili milione ljudi života. Pa spekulišemo. Početkom dvehiljaditih, dakle pre gotovo dve decenije, David Harvey je u svojoj knjizi „Novi imperijalizam“,1 na tragu marksističkih uvida Rose Luxemburg o kapitalističkoj ekonomiji pod prinudom stalnog ulaganja i izvlačenja profita, objasnio zašto je Amerika vojno intervenisala u Iraku i zašto treba očekivati i rat protiv Irana. Sjedinjene Države naprosto moraju, kaže Harvey, da drže pod kontrolom nalazišta nafte na Bliskom istoku. To je jedini način da – reći će još on – oslabljena američka ekonomija ne dopusti da je pregazi kineska privreda u usponu.

Kao i svaki marksista, Harvey veruje u čvrste strukture koje individualne ili kolektivne aktere primoravaju da se ponašaju na tačno određeni način, makar se to kosilo s njihovom voljom. Ako sledimo Harveyja, bilo je neizbežno da iranskog generala ubije raketa lansirana s američke bespilotne letelice: to bi se dogodilo sve i da na mestu predsednika Sjedinjenih Država imamo razboritu osobu. Drugim rečima, to što je Trump lažljivi klovn i budala te još i predsednik Amerike samo je slučajni sticaj okolnosti, puka koincidencija s neminovnim sledom događaja koji nužno proizlazi iz struktura globalne ekonomske i političke moći.

To što tvrdi Harvey ne može se ni dokazati ni opovrgnuti. Reč je o svojevrsnom zakasnelom proročanstvu. Stvari su se dogodile, a onda proroci poput Harveyja, u slučaju rata u Iraku, objasne da se nikako drugačije nisu ni mogle dogoditi. Jedino što će se, ako zaista izbije i rat između Sjedinjenih Država i američkih zalivskih saveznika, s jedne strane, i Irana i njegovih regionalnih saveznika, mahom pobunjeničkih militarnih grupa u tom regionu, s druge, Harvey i doslovno potvrditi kao prorok.

Loš scenario za blisku budućnost deluje još uverljivije ako se ima u vidu da su krajem ove godine na redu i izbori za predsednika Sjedinjenih Država. Pošto je u predstavničkom domu kongresa pokrenuta procedura da bude opozvan, Trump, usred predsedničke kampanje, mora stvari da zaoštri do kraja, a to znači da će gledati da otvori sve potencijalne frontove i u zemlji i izvan nje. Iz tog ugla, ubistvo iranskog generala više ne izgleda kao slepa nužnost, već kao deo podle kampanje za mobilizaciju biračkog tela (bez glave).

Treba odmah reći, za takvu jednu kampanju, ako je zaista o tome reč, krivi su i Trumpovi politički oponenti. Za ovih par godina Trumpovog mandata, demokrati i republikanci bili su jedinstveni samo u situacijama u kojima je Trump potezao oružje ili barem uverljivo zveckao njime. Poput Pavlovljevog psa ili sasvim u skladu s uvidima bihejvioralne psihologije, dakle poput malog deteta, Trump je u iznudici povukao potez za koji je uvek do sada dobijao samo pohvale i tapšanja po ramenu i od stranačkih kolega i od političkih suparnika.

Može li se nešto slično reći i za Đukanovića i Vučića u Crnoj Gori odnosno Srbiji, a povodom aktuelne krize i nemira? Deo iz prethodnog objašnjenja vezan za ekonomiju mora se odmah odbaciti: ni Srbija ni Crna Gora nemaju ekonomije. Ono što kao privredu imaju deli se na kriminal (čitaj: Jovajica, Krušik…) ili na iznajmljivanje jeftine radne snage. U obe sfere, kako kriminalnoj tako i izrabljivačkoj, ove dve zemlje nisu suverene i ne mogu povlačiti samostalne poteze.

Tako da nam ostaje samo politički aspekt, vezan za izbore. Navodno, Vučiću odgovara svaka kriza jer uvećava njegovu moć. Pogotovo pred izbore, režim koji stoji na mržnji koju sam potpiruje, može samo imati koristi od nereda u susedstvu, pogotovo ako je u tim neredima kao žrtve moguće predstaviti „Srbe“, a ponajbolje ako je tu zajedno sa „narodom“ žrtva i SPC. Slično se razmišlja i o Đukanoviću, s tim što kod njega na mestu „naroda“ stoji „država“, a uz državu se sad hoće pridodati i (nova/stara) državna crkva.

Dok se stvari ne raspletu, možemo samo nagađati da li su ove interpretacije verodostojne. Ali, i pre nego što se raspletu, već sada ima dovoljno osnova za barem dva stava. Dok god nas umiruje objašnjenje da postoje racionalni razlozi za to što nas ugrožavaju protuve, budale smo mi a ne oni (mislim na Vučića i Đukanovića). Drugi stav je samo malo komplikovaniji od prvog: kad god se uplašimo od pomisli da je očigledno da se na čelu naših država nalaze budale i onda posegnemo za komplikovanim objašnjenjima kako bismo odagnali tu misao, treba da se zaustavimo i vratimo korak unazad. Jer, najjednostavnija objašnjenja (u ovom konkretnom slučaju: da imamo posla s budalama) najčešće su – tačna objašnjenja. Stoga, umesto što tražimo opravdanje za budale, rešimo ih se.

Peščanik.net, 04.01.2020.

Srodni linkovi:

Vladimir Veljković – Ograničenja srpske glave

Viktor Ivančić – Krst na obaraču

Vladimir Veljković – Novo nasleđe

Ljubodrag Stojadinović – Piroman srpskog badnjaka

Vesna Pešić – Balkanske noćne more: Srbija i Crna Gora

Ognjen Radonjić – Niske strasti i zajednički poslovi

Apel za osudu ugrožavanja mira u Crnoj Gori i regionu od strane Beograda


________________

  1. Dejvid Harvi, „Novi imperijalizam“, preveo Đorđe Tomić (Knjižarsko-izdavačka zadruga Baraba, 2017).
The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)