Ološavanje Srbije

Navikli smo na neprekidno vanredno stanje u koje nas vlast uvodi svojim neprekidnim vanrednim pojavljivanjem u svim medijima. Navikli smo se i na grobljansko držanje predsednika države, mada je njegovo obećanje građanskog rata (koje je kobajagi demantovao pa u demantiju ponovio) za nijansu zlokobnije od uobičajenih tužbalica. Sad još samo treba da se naviknemo na ratno stanje. Suđenja po kratkom postupku odavno su počela.

Dobro, jeste neobično, ali ipak nije ništa novo, da premijer, sam ili kroz usta bliskih političara-analitičara-medija, deli etikete i presude svima, a naročito onima koji nisu blagoglagoljivi prema njemu. Prošle nedelje je za dva urednika rekao da su ološ (ministar policije je, samostalno razmislivši, dodao još i reči: bandit i vođa banditsko reketaške organizacije) dok je treći dobio ”samo” partijsko saopštenje, ali, pošto su televizije uvele pravilo po kome se nijedna vest ne sme pročitati bez pratećeg partijskog saopštenja, to mu dođe kao ukor pred isključenje, odnosno došlo bi mu, samo da radi u državnom mediju.

Slično se provelo i novinarsko udruženje, i to ne zato što je branilo pomenute urednike (jer i nije), nego zato što je ukazalo da ni premijerov rečnik ni rečnik partijskih saopštenja nisu primereni javnim funkcijama. To je novim besnim partijskim saopštenjem (pročitanim u svim vestima, naravno) proglašeno za ”najveći skandal u novinarstvu”. (Sreća pa nisu primetili direktan prenos proslave svog partijskog rođendana na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ali to valjda i nije skandal?)

Zanimljivo je, mada ne i neobično, da u isto vreme, neki drugi urednici, i to oni koji pišu gnusne stvari i o predsednicima i premijerima drugih zemalja (čime nanose štetu državi) i o domaćim javnim ličnostima (čime nanose štetu društvu) ne dobijaju ni osude ni etikete da su ološ. Jer je ovde uspostavljen istančan kriterijum za tu titulu. Ološ je onaj ko ne poštuje bonton. Znate ono: dama se ne pita za godine, bogatun za prvi milion, a vlast za stvari od javnog značaja i trošenje javnog, a našeg novca i, naravno – o premijeru se piše u superlativu.

Ali, pošto takvih nikad dovoljno, premijer već mesecima upozorava da će, ako se svi mediji i tviteraši ne uzmu u pamet, on morati da nas urazumi. Zasad samo prevremenim izborima. Kojih, kako je uživo objavio na televiziji, u ekskluzivnom intervjuu voditelju koji je to unapred već ekskluzivno odštampao u svom sutrašnjem izdanju tabloida – ipak neće biti. U narednih šest meseci. Kad i inače padaju redovni pokrajinski izbori. Za koje je i trebalo da se vežu vanredni republički.

No, ako je nekome i laknulo od saopštenja da sada neće biti onoga čega ne bi ni moglo da bude sada – i dalje ostaje slatka strepnja od referenduma!

A ako je suditi po naručenim emocijama i spontanom izlivu izjava, referendumsko pitanje neće biti: da li ste za to da priznamo Kosovo i uđemo u EU, već – da li smo za to da uđemo na Kosovo i ne priznamo EU. Ili će nas bar samo uveravati da je to dilema sve dok ne dođe vreme za izbore. Pa kad izaberemo ”manje zlo”, možemo opet da se vratimo u normalno vanredno stanje.

Peščanik.net, 19.10.2015.