Paklena mašina

Pakleni novoradikalski stroj u srcu DS-a – to bi bila slika aktuelnih događaja u Demokratskoj stranci. Sada čekamo da vidimo da li će da eksplodira ili će uspeti da razminira svoje središte. Bilo bi dragoceno da stranka preživi, naravno. Ali, svakako nije neočekivano što je gledamo kako se bori za goli opstanak pod pritiskom novoradikalske paklene mašine.

Istorija novog DS-a može stajati kao metonimija za noviju političku istoriju Srbije. Ako je Srbija u političkom i društvenom smislu u protekle tri decenije temeljno razorena, očekivano je da se naposletku isto dogodi i sa DS-om. Čak su i mehanizmi razaranja istovetni. Novoradikalski kancer napao je organ Demokratske stranke zadužen za overu stvarnosti. Statutarna komisija analogna je ustavnom sudu.

Njen zadatak je da utvrdi činjenice i da oceni da li su drugi organi stranke poštovali – recimo to tako – stranački ustav i zakon, to jest statut. Po analogiji sa ustavnim sudom, statutarna komisija garantuje za vladavinu prava i pravnu državu unutar stranke. Ponovimo, vladavina prava podrazumeva da je aktuelno pravo pravedno; pravna država podrazumeva da se to pravo poštuje.

Okupirajte statutarnu komisiju DS-a i stekli ste moć da oblikujete stranačku stvarnost po svojoj volji i meri. Umesto da pridobijate članstvo i pristalice za svoju politiku, dovoljno je da kupite, korumpirate, ucenite par članova statutarne komisije i da preko njih svoju volju namećete članovima i pristalicama stranke bez obzira na činjenice, ustav i zakon.

Analogija je potpuna. Osvojivši parlament, novoradiklaski izvršni kancer zašas se raširio na pravosuđe i medije. Mediji kreiraju sliku stvarnosti a pravosuđe je overava. Šta god da novoradikali sa Vučićem na čelu požele da je istina u Srbiji, koliki god da je jaz između te njihove izmišljene stvarnosti i realnog stanja, mediji će lažnu sliku preneti a pravosuđe i druge institucije će je potvrditi kao istinu.

Tako je okupirana Srbija. Tako sada teče okupacija DS-a. Novoradikalski recept za okupiranje je brutalan i uglavnom efikasan. Čini se čak da je nemoguće odupreti mu se. Zato bi bilo dragoceno da DS odoli i preživi. To bi ulilo nadu da je politička opozicija – a bolje bi bilo govoriti o pokretu otpora, kada već imamo okupaciju – u Srbiji i dalje ipak moguća.

Kada se gleda sa strane, pak, događaji u DS-u važni su barem iz još dva razloga. Prvo, jasno pokazuju zašto je bitna ideja bojkota. Bojkot je prvi korak opozicije koji je prisilio (okupatorski) režim da postane reaktivan. To je prva tema koju je opozicija uspela da nametne režimu. Do sad je opozicija mahom reagovala na režimske provokacije. Na provokaciju bojkota, pak, režim reaguje tako što do kraja aktivira sve svoje kapacitete. Tako je sasvim razgolitio vlastiti pogon. Sada vidimo koliko je koruptivna mreža režima sveobuhvatna. Što delimično objašnjava dosadašnju političku neefikasnost opozicije.

U vezi sa tim, jasna je sada i raširenost pristanka na ovakav režim. Široka mreža kolaboracije stoji na ucenama, prisili, korupciji. Ali, baš to nam pokazuje kako je veliki broj osoba podložan uceni, prisili, korupciji. Nije dovoljno reći da je nešto trulo u Srbiji. Trula je Srbija. Takvom je nisu učinili novoradikali. Bila je takva i pre njih. Oni su tek dovoljno beskrupulozni da to zloupotrebe. Novoradikali nisu uzrok bolesti, oni su samo lakmus test. Nema više razloga da se sumnja u dijagnozu. Borba opozicije protiv ovog režima nije samo politička, ona ima epske razmere. To je zaista borba protiv koruptivnog zla.

Srbija je u zlo potonula u devedesetima. U prvoj deceniji dvehiljaditih nije uspela da se iščupa. Druga decenija trenutno izgleda kao terminalna faza. Da li će umesto tragičnog, kraj ipak biti srećan, zavisi od toga kako će se DS izboriti protiv svoje statutarne komisije. Zavisi, verujem, i od ishoda štrajka glađu Boška Obradovića. Zavisi i od kapaciteta SzS-a da istraje u bojkotu. Bitno je i kako će se pozicionirati Ne davimo Beograd. Ali, problem je daleko veći od ovih pojedinačnih političkih aktera i njihovih kapaciteta za političku/oslobodilačku borbu. Reč je o čitavom društvu, dakle o kapacitetima za borbu svakoga od nas ponaosob.

Peščanik.net, 16.05.2020.