Kaže nam predsednik skoro svih građana i građanki da „obični građani“ samo žele povratak u normalne tokove. Žele život bez blokada. Žele „normalnu“ Srbiju, šta god to značilo. Ako su ti građani obični, logično je zaključiti da sa druge strane stoje neobični građani. I zaista su neobični. Očekuju od institucija da rade svoj posao, da se pojedinci iz vlasti ne mešaju gde im nije mesto, da ne kradu, da policija ne tuče mirno okupljene građane i građanke, da se država obračuna sa korupcijom. Konačno, očekuju da im država garantuje bezbednost, bilo da stoje pod nadstrešnicom, idu u školu ili šetaju ulicom. Zaista neobično.
Predsednica Narodne skupštine, koja inače preuzima dužnost ukoliko predsednik Republike podnese ostavku (usputna misao), Ana Brnabić kaže da ti neobični građani, koje ona naziva blokaderima, nemaju „viziju za budućnost“ odnosno nemaju „plan i program“.
Kad smo već kod plana i programa, 1. septembar i početak škole je iza ćoška. Studenti u blokadi najavljuju skupove u znak podrške srednjoškolcima. Prosvetne radnice i radnici koji su podržavali proteste tokom prethodnih meseci, a spadaju u mnogobrojne u prosveti koji nemaju stalno zaposlenje, suočavaju se sa najavom da im neće biti obnovljeni ugovori. Sindikat obrazovanja Čačak najavio je protestni skup. Ministar prosvete Stanković najavljuje odmazdu uz reči „ko ne želi da radi u prosveti može da dâ otkaz“. Kaže da bi školska godina trebalo da počne „svečano“.
Šanse da će školska godina početi svečano izuzetno su male. Inače, da li se sećate da su pre neku godinu uveli pravilo da školska godina mora početi intoniranjem himne? Dejan Vuk Stanković, osim što preti, štrajkove prosvetnih radnika i radnica koji su postali sastavni deo početka školske godine naziva „ritualnim“. Ni u jednom trenutku ne povezuje te štrajkove sa katastrofalnim položajem radnika i radnica u prosveti. Katastrofalni položaj koji je delimično izazvan i neizvesnošću posla zbog zabrane zapošljavanja za stalno. Ta zabrana koja obuhvata javni sektor, na snazi od 2013. godine i produžena do kraja 2026, naročito teško je pogodila prosvetu. Ako tada nije bilo jasno čemu ta zabrana služi, sada je sasvim jasno. Ucenjene ljude je lako šetati po stranačkim skupovima. Međutim, radnici i radnice u prosveti su prošle školske godine pokazali da ih više nije tako lako uceniti. Da su spremni da stanu na stranu svojih bivših i sadašnjih učenika i učenica. Da su spremni da rizikuju kako bi zahtevali pravdu i bolje društvo i državu.
I prošla školska godina počela je štrajkom. Pre opozicionih stranaka, pre studenata, pre pada nadstrešnice, prosvetari su već štrajkovali. Tada, kao ni prethodnih godina, nisu imali podršku građana i građanki. Prozivani su da su im samo plate bitne, a ionako ništa ne rade. Uspešna propaganda vlasti. Sada je ta situacija promenjena. Sada pak nemaju podršku reprezentativnih sindikata, mada nije baš jasno koga oni predstavljaju. Kompleksna situacija koja se neće rešiti u narednih par dana.
Početak školske godine neće biti svečan. Kada su protesti u pitanju, jesen neće biti ništa manje vrela od leta. Da li je Brnabić u pravu kada kaže da plan i program ne postoji? Postoji cilj, to svi znamo. Cilj je bolje i pravednije društvo i država. Nedostatak transparentnosti u studentskom pokretu, najjačoj snazi na političkom spektru trenutno, iako razumljiv, zaista dovodi u pitanje postojanje konkretnog plana i programa. Prosvetari ne bi smeli da ostanu usamljeni na ulicama u podršci pobunjenim građanima i građankama predvođenim studentima. U skrivanju od kriminalnog režima ostajemo skriveni od sebe samih. Neophodno je upregnuti sve snage spremne da se odupru, a to može da se desi jedino ako se izađe na otvoreno i ako svi zaista stanemo zajedno.
Pripadnici vlasti predvođeni predsednikom skoro svih građana i građanki lažu. Potpomognuti većinom medija sa nacionalnim i gradskim frekvencijama finansiranim od svih nas, šire toksičnu propagandu. Ko god bude spreman da izađe na čelo pobune, koliko god čiste prošlosti, biće ocrnjen. Ako ne uspeju da nađu ništa sočno, iskopaće makar dvojku iz biologije u drugom razredu srednje škole. Moramo da prestanemo da tražimo skroz čiste i bezgrešne ljude da nas predstavljaju. Nećemo ih naći, jer svi smo ljudi. Moramo da iskoristimo proteste da naučimo to. Moramo da podržimo jedni druge u zajedničkom cilju, bez obzira na dvojke iz biologije ili trojke iz vladanja. Moramo da prestanemo da pokušavamo da dokažemo vlastima da smo bolji od njih. Da shvatimo da jednostavno jesmo. Jer oni lažu, kradu i svojim delovanjem ili nedelovanjem dovode do smrti ljudi. Njihove ruke su krvave.
Sada je važno da se 1. septembra stane uz prosvetne radnike i radnice. Ne da se poziva na podršku, nego da se podrška organizuje. Da se upregnu sve snage, studenti, zborovi, opozicione stranke, sindikati, građani i građanke i da se krene u pregovore. Moramo stajati zajedno, da bi ovo društvo i ova država konačno mogli da se pokrenu sa mrtve tačke.
Peščanik.net, 30.08.2025.
NADSTREŠNICARAZGOVOR O OBRAZOVANJU