Pleši me do kraja ljubavi

Pesmu sa naslovom neobičnog sklopa reči, Pleši me do kraja ljubavi, Leonard Koen je napisao osamdesetih godina prošlog veka za svoj album Various Positions. U jednom intervjuu on ovako objašnjava nastanak pesme:

„Čudno je to kako nastaju pesme, jer poreklo svake od njih je u nekom semenu koje ti neko pruži, zrnu koje dođe do tebe iz spoljnog sveta, i zato je proces pisanja pesme tako tajanstven. Ova pesma je nastala iz onoga što sam čuo i čitao o logorima smrti, u kojima su muzičari bili prinuđeni da sviraju pored krematorijuma. Sudbina tih ljudi je bila užasna. Oni su svirali klasičnu muziku, dok su ostali zatvorenici bili ubijani i spaljivani. Tako se stihovi Pleši me do svoje lepote violinom koja gori odnose na lepotu postojanja: uživanje u životu, kraj egzistencije i strast kojom je prožet čitav proces. Istim rečima se predajemo osobi koju volimo. Nije važno da slušalac zna genezu pesme, jer ako njen jezik potiče iz takve emocije, pesma će se odnositi na celokupnu ljudsku osećajnost”.

Tema muzičara u konc logoru se provlači kroz filmove o holokaustu, ali kada ih vidite u Noćnom portiru, pomislite da je u pitanju veoma preverzni izuzetak. Međutim, to je bila redovna praksa. U skoro svakom od svojih logora nacisti su imali orkestre sastavljene od jevrejskih muzičara. Aušvic ih je imao čak šest, od kojih je najveći imao preko sto ljudi. I Koen je u pravu kada kaže da je tim ljudima bilo užasno. Stopa samoubistava među muzičarima u logorima je bila među najvišima, bez obzira što su redovnije jeli i imali pravo na svakodnevno kupanje.

Koenovu pesmu Pleši me do kraja ljubavi u svoj repertoar je uvrstio i bostonski Klezmer Conservatory Band, koji se bavi čuvanjem jevrejske narodne muzike, pre svega svadbenih pesama. To smo takođe videli u filmovima: mladoženja petom zdrobi čašu, zasvira vesela muzika, svi se uhvate za ruke i zaigraju kolo. I sada taj orkestar koji svira svadbena kola na svojim koncertima izvodi tužnu Koenovu pesmu. Nešto slično Goranu Bregoviću i njegovom Orkestru za svadbe i sahrane.

Našli smo nekoliko verzija ove pesme, a poklanjamo vam četiri: Koenov original i tri obrade: onu Madlen Pejro, Klezmer Conzervatory Band-a i verziju koju je snimila Koenova prateća pevačica Perla Batala sa Bil Gejblom. Tu je i nekoliko fotografija iz koncentracionih logora, dve sa prelaza XIX u XX vek, na kojima su romsko-jevrejske grupe putujućih muzičara i mnogo reprodukcija Šagala, ruskog Jevrejina koji je voleo muzičare.

Bonus track: pesma logorašice iz Treblinke

Peščanik.net, 29.08.2009.