Pljačka građana: ništa lakše kad je za svetinje

Na zahtev da prokomentariše izjavu direktora Poreske uprave Crne Gore o tome da će pokrenuti postupak zbog neizmirenog duga Mitropolije crnogorsko-primorske, pri čemu može doći i do prinudne naplate duga, predsednik Vučić je rekao: „Ne znam šta da kažem, nemam nikakav problem s tim. Ako treba da pomognemo SPC i Mitropoliju crnogorsko-primorsku ili bilo koju eparhiju u Crnoj Gori, Srbija će, ako treba, pomoći SPC u Crnoj Gori, da nam ne bi oduzimali svetinje. Srbija će platiti sve što treba“.

Povodom ovakve izjave postavlja se nekoliko pitanja. Po kom članu Ustava Srbije Vučić donosi odluke o sredstvima koja će se izdvojiti iz budžeta u koji uplaćuju svi državljani Srbije, zarad darivanje njihovog novca u razne nebulozne svrhe, po njegovom ćeifu. Po njegovom nalogu je izdvojeno milion evra za izgorelu crkvu Notr Dam u Parizu, umesto da o tome odluči Vlada; o tome baš nikoga nije pitao. Ranije su se pominjale odluke Vlade o donaciji za obnovu crkve Svetog Save u Njujorku, koja je izgorela (da li je te donacije bilo i u kom iznosu, nije mi poznato), kao i o drugim donacijama za izgorele crkvene objekte kao što je Hilandar. Od kada je Vučić predsednik Vlada se više ne pominje u ovakvim slučajevima, kao ni u vezi sa drugim donacijama koje Vučić deli šakom i kapom, mada je to u nadležnosti Vlade. Takva je na primer donacija od 3 miliona evra fondaciji Bila Klintona. Odluke o tome donosi lično Predsednik, kao da plaća iz svog džepa, a ne iz džepova svih nas.

Hajde da kažemo da su nam ovakvi potezi Predsednika Vučića kojima krši Ustav postali uobičajeni, a i mnogo puta su komentarisani. Ali ova situacija u vezi sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom je ipak izuzetna, jer se radi o poreskom dugu ove mitropolije. Jasno je da se u ovom slučaju narušava osnovna tekovina moderne civilizacije, a to je odvojenost crkve od države (mnogi ustavi to izričito navode, pa i naš), ali hajde da i tu elementarnu činjenicu preskočimo (baš zato što je elementarna), da bi se osvetlila veličina Vučićeve samovolje. On obećava da će država Srbija platiti poreske dugove SPC drugoj državi, mada bi mnogo logičnije bilo da, ako će već neko da plaća poreske dugove crnogorske mitropolije, to bude SPC kao matična kuća koja, uzgred budi rečeno, svojoj državi ne plaća porez. To što će „Vučić da plati“ u prevodu podrazumeva da svi građani Srbije finansiraju mitropoliju SPC u Crnoj Gori! Koliko god smo se svikli na Vučićevo kršenje Ustava i zakona, ovo njegovo obećanje je prevršilo svaku meru. Toliko je sve njegovo, budžet naročito, da on izgleda nije svestan da je plaćanje ovog duga pljačka građana Srbije. Taj novac iz budžeta ide drugoj državi i od te „donacije“ građani Srbije ama baš ništa ne dobijaju zauzvrat.

Njegovo obećanje još manje ima smisla ako se zna da u Srbiji ne žive samo pravoslavni vernici (odnosno Srbi), nego i vernici islamske, jevrejske, katoličke i protestantske veroispovesti, a tu su i brojni ateisti, koji baš nikakvog razloga nemaju da finansiraju SPC i Mitropoliju crnogorsko-primorsku koja duguje porez u državi u kojoj oni ne žive. I koja je bogata i puna kao brod, to jest raspolaže ogromnom imovinom. Vučić čak nije ni pitao koja je to suma koju će natovariti na grbaču građana Srbije, nego kaže „nemam nikakav problem s tim“, plaćam koliko tražite, samo da sačuvam naše svetinje, kao da crnogorska država naplaćuje porez na svetinje, a ne na imovinu kojom Mitropolija raspolaže.

Koliko puta se reklo i ponovilo: Srbija treba da prestane da se meša u unutrašnje poslove susednih zemalja, kao i u unutrašnje poslove Srpske pravoslavne crkve (a i Crkva u državne poslove), a baš nikako ne treba da se meša u plaćanje poreza Mitropolije crnogorsko-primorske, a na račun građana Srbije, bez procedure, nego prostom pljačkom lakovernih koji će poverovati da on tobože spasava „naše svetinje“.

Peščanik.net, 25.02.2020.

ČIJA JE CRNA GORA