Pomozi bože

Ne zna se gde sede neodgovornije osobe – u vrhu SPC-a ili u vrhu države. Mrtva trka u brutalnoj nesposobnosti da se razume i prihvati realnost. Ali, niti je to crkva, niti je ovo država. Kamen na kamenu tu nije ostao ni od vere ni od poretka. S jedne strane zatucani i za stvarnost i ljudske živote slepi popovi, s druge – zadrto nesposobni i za stvarnost i ljudske živote slepi politički čelnici. Na apsolutno idiotski zahtev SPC-a da se za vikend dozvoli liturgijsko okupljanje vernika, država odgovara apsolutno idiotskim produženjem zabrane kretanja za još jedan dan – sa 60 sati na 84 sata.

Pri tom, ako SPC misli da će Bog sakupljene vernike sačuvati od Kovida 19, onda bi taj isti Bog morao moći da obesnaži i svetovne zabrane. Šta jedna takva crkva uopšte ima od bilo koga da traži dozvole kada tako moćan Bog bdi nad njom i njenim vernicima. Kao što ne haje za Kovid 19, ta crkva ne bi smela da mari ni za državne zabrane. Njeno je da vernike pozove u crkvu na liturgiju; na vernicima je, ako zaista veruju, da se odazovu i dođu; a na njihovom Bogu je da ih zaštiti i od Kovida 19 i od sudskog gonjenja.

No, crkvom i njenim sveštenicima neka se bave vernici, a mi ćemo nadalje ovde o svetovnim pitanjima zaraze i zabrane kretanja kao efikasne odbrane od nje. Ni na jednoj konferenciji nijedan stručnjak nije dao nijedan pouzdan podatak da zabrana kretanja utiče na smanjenje ili porast broja obolelih. Ako se pogledaju kriva zaraze i kriva urađenih testova, onda se vidi jasna korelacija između porasta broja testova i broja zaraženih – više testiranih : više zaraženih.

To naprosto nema nikakve veze sa zabranama kretanja ili njenim kršenjem. Veza između broja testova i broja zaraženih važna je i zato što je to jedini pouzdani podatak koji imamo. Sve ostalo je u sferi spekulacija. Ako se rezultati testiranja čekaju od par dana pa do više nedelja, onda niko ne može da zna kad je i zbog čega došlo do pada ili rasta broja zaraženih. Jedino što se može reći jeste da smo nekog dana dobili više rezultata, pa otuda imamo i više zaraženih.

Kada na to dodamo da velike grupe zaraženih stižu upravo iz ustanova – domova za stare, vojske, bolnica – onda mera zabrane kretanja izgleda još besmislenije. Uzmimo primer centra za stare iz Niša: tamo se „odjednom“ razbolelo više od 150 osoba. Čak i u danu sa najviše novozaraženih, te osobe iz Niša činile bi više od trećine ukupnog broja zaraženih. Zabrana kretanja nije im ni pomogla ni odmogla. Zaraženi su zato što su prekršene druge, daleko razumnije i svrsishodnije mere. Zabranom kretanja se to ne rešava.

Konačno, Srbija među evropskim zemljama ima najrigidnije mere, ali se brojevi zaraženih i umrlih kreću unutar granica krive bolesti u većini drugih zemalja u kojima nema zabrane kretanja. To što se u Srbiji podaci o bolesti praktično ne razlikuju bitno od podataka bolesti u drugim zemljama može značiti samo jednu od dve stvari: ili su žitelji Srbije podložniji Kovidu 19 od žitelja drugih zemalja ili je zdravstveni sistem Srbije u takvom rasulu, da se ovde i sa najstrožijim merama postižu prosečni rezultati.

Prva pretpostavka naprosto nema smisla; druga bi po svemu sudeći mogla biti tačna. Potonju tezu podupiru upravo brojevi zaraženih unutar institucija. Ako izuzmemo lekare i zdravstvene radnike uopšte koji i drugde stradaju nesrazmerno više od drugih grupa, zaraženi u vojsci ili u domovima za stare govore o krajnjoj poroznosti – nazovimo to tako – institucionalnog sistema odbrane. Utisak je da se zabrane kretanja uvode i proširuju upravo zato da bi se sakrile i kompenzovale ove institucionalne slabosti.

Sa vrlo slabim ekonomskim merama, sa ozbiljno načetim zdravstvenim sistemom i sa neobjašnjivo strogim vanrednim pravnim merama i zabranama, Srbija je i za susedne i za druge evropske zemlje u vreme zaraze postala ruglo i strašilo, iako nas već godinama uveravaju kako nikada nije bila više poštovana. A Vučić na njenom čelu izgleda da može da se obrati samo bratu Siju, a da izbegne da bude ismejan. Sa ovakvom crkvom i ovakvim režimom, kada se malo razmisli, možda su popovi na jedan naopaki način ipak u pravu – jedino Bog može da nas izvuče.

Peščanik.net, 15.04.2020.