Nedovoljni stručnost, efikasnost i objektivnost u radu, izostanak reakcije na predmete visoke korupcije i kriminala povezanog sa državom, autocenzura, tolerisanje pritisaka i trgovine interesima, oportunizam da bi se karijerno napredovalo sudija i tužilaca koji čine ustupke i pružaju uveravanja da su istomisleći sa aktuelnom vlašću ili bar sa vrhom pravosuđa koje je bezuslovno u saglasju sa tom vlašću – decenijama su rak-rane našeg pravosuđa. Zbog toga su građani često opravdano nezadovoljni i zbog toga sudstvo iznutra i u praksi nije preraslo u treću veliku granu vlasti u demokratskoj državi.
Da li će se zaista promeniti opisano stanje nakon ovonedeljnog referenduma i proglašenja Akta o promeni Ustava u delu o pravosuđu, te donošenjem novih pravosudnih zakona, ili će to biti samo još jedan od načina da se utvrdi i produži sadašnje stanje?
Ambicioznim političarima odgovara svaka kampanja kojom stiču poene kod evropskih zvaničnika u smislu da su ozbiljni na putu usaglašavanja naših pravnih rešenja sa evropskim. To im služi i ostavljanju boljeg utiska kod glasača pred izbore. Istovremeno, iako deklarativno podržava ustavne promene, politička vlast zbog određenih slučajeva i pojedinaca koji joj čine usluge, nije zainteresovana da u takvim slučajevima javno tužilaštvo i sudstvo ostvari svoju ustavnu i zakonsku funkciju na predviđen način.
Od potvrđivanja Akta o promeni Ustava, pravosuđe će izmaći uticaju parlamenta pri izboru pravosudnih funkcionera preko Narodne skupštine, kako je i u većini zemalja Evrope. To je dobro, jer otklanja sistemski deo konstantnog pritiska politike na sudstvo i tužilaštvo, koji treba da su oslonac ostvarenja ustavnih načela vladavine prava i podele vlasti. Problem je u tome što taj deo promena nije urađen u potpunosti onako kako je struka predlagala. Četiri istaknuta pravnika koji će konkurisati za to mesto preko Narodne skupštine ulaze u sastav Visokog saveta sudstva (VSS). U prvoj verziji Nacrta amandmana XV bilo je propisano da VSS donosi odluke ako najmanje 8 članova (od 11) glasa za donošenja odluke. Kada je u Mišljenju Venecijanske komisije (VK) ocenjeno da bi ta većina mogla blokirati rad VSS-a i da se preporučuje da se to pitanje uredi Zakonom o VSS-u, ovaj stav je brisan, ali je ostala strepnja da će izvršno-politička vlast u zakonu insistirati na njemu, ili da se za donošenje različitih odluka zahtevaju različite većine glasova.
Dakle, za struku je bio sporan način predlaganja i izbora istaknutih pravnika, tim pre što je u Visokom savetu tužilaca (VST) smanjen broj članova iz reda tužilaca. Prema Amandmanu XIII ukoliko Narodna skupština ne uspe da obezbedi kvalifikovanu 2/3 većinu glasova, istaknute pravnike će birati petočlana komisija pravosudnih i drugih najviših funkcionera većinom glasova. To će svakako biti jaka i homogena pravna i politička grupacija u VSS-u i VST-u čiji članovi će se za vreme petogodišnjeg mandata morati odreći članstva u političkoj stranci, a imaće pravo i na potpredsednika. Za ovo rešenje VK je u oba mišljenja o nacrtu amandmana na Ustav rekla da je sporno, a pojedini profesori i da je koruptivno, jer se može dogoditi da tako izabrani istaknuti pravnici u VSS-u odlučuju o onima koji su ih izabrali, na primer o predlogu za razrešenje predsednika Vrhovnog suda, ili da produžavaju mandat predsednika (sudije) Ustavnog suda.
Nažalost, velika je verovatnoća da će u sprovođenju Akta o promeni Ustava, umesto da procveta, sudstvo u praksi i dalje biti na uzici politike zbog navedenog ustavnog rešenja, ali i drugih odredbi iz pravosudnih zakona. Kako što je preporučila VK, uslove za izbor na funkcije u pravosuđu je trebalo propisati Ustavom, a to nije učinjeno. Takođe, nije razmotrena mogućnost da se budžetska autonomija poveri najvišim organima sudstva i tužilaštva. Svi znamo da sistemski zakoni „uređuju detalje od suštinskog značaja“. Monopol pripreme i predlaganja ovih zakona drži Ministarstvo pravde, iako je još Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa usvojenom 2013. bio utvrđen zajednički rad sa akcentom na to da reformska dokumenta pripremaju pravosuđe i profesori ustavnog prava, zajedno sa Ministarstvom pravde i strukovnim udruženjima.
Takvi modeli zakona su u Ministarstvu pravde već pripremani krajem 2018. i početkom 2019. uz minimalno učešće i doprinos predstavnika pravosuđa. Revolt pravosuđa, još pre referenduma, izazvale su izjave predstavnika vladajuće partije u stranačkoj diskusiji povodom promena Ustava (Đ. Dabić 11.1.2022, „Reč na reč“, RTS) da se bez „naših ljudi“ ništa neće moći odlučiti u pravosuđu, kao i koordinatora stručne radne grupe za izradu Akta za promenu Ustava i člana VK, prof. Vladana Petrova 14.1.2022. na sajtu B92 („Bez i jednih i drugih, sudija i istaknutih pravnika, ni jedna odluka neće biti doneta“). Na kraju, na osnovu toga što se niko iz vlasti i iz dela struke koji je podržao postupak donošenja i usvojene promene Ustava, nije ogradio od nedopustivog prejudiciranja javne rasprave o Zakonu o VSS-u i drugim pravosudnim zakonima, pravosuđe treba da se spremi za nametanje istih loših rešenja kao 2018.
Pitamo se sa kim i sa čim će se boriti sudstvo i tužilaštvo za realizaciju svoje formalno i navodno obnovljene i ojačane ustavne uloge? Vrlo je malo upućenih i spremnih sudija i tužilaca za javni nastup i svestranu raspravu o ovim temama. VSS i Vrhovni kasacioni sud, koji zajedno treba da garantuju i obezbede nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, samo su se jedan put prošle godine zvanično oglasili povodom promena Ustava, pred konsultacije sa članovima VK-a. I što je još važnije, pozitivna i kreativna atmosfera za ove promene i njihovo sprovođenje trenutno ne postoji. Dovoljno je pogledati sajt VSS-a i sajtove najviših sudova, koji eventualno prenose saopštenja Društva sudija i to je sve. Čekaju nas brojne promene u kratkim rokovima, koje sa aspekta pravosuđa i struke nisu dovoljno sagledane i pripremljene. Na primer, u pogledu vrste, organizacije, nadležnosti i mreže sudova počev od Vrhovnog suda, uspostavljanja uslova i kriterijuma za prvi izbor na sudijsku funkciju i mnogih drugih.
Iako se ustavno-izborna referendumska kampanja, na sreću, nije završila stampedom, jer su tema bile izmena svih odredaba Ustava o pravosuđu, ona je podelila građane, a delimično i struku. Prema podacima Republičke izborne komisije (RIK) na pitanje da li ste za potvrđivane Akta o promeni Ustava, od 30,65% izašlih glasača 59,71% je zaokružilo DA, a 39,26% glasača NE. Tako su glasovi 15-20 odsto građana potvrdili navedeni Akt koji je donela jednokoalicijska Narodna skupština. Međutim, glavna vest je to da su građani u najvećim gradovima Srbije glasali da protiv potvrđivanja usvojenih promena Ustava i to u Beogradu sa odnosom u procentima 54,8 : 44,36; u Nišu 53,26 : 45,92; u Novom Sadu 53 : 46 i u Kragujevcu 52,58 : 46,63.
Većina lidera stranaka i analitičari koji su komentarisali ovaj rezultat tumače ga kao politički predizborni balon. Po njima se glasalo prvenstveno „za“ ili „protiv“ aktuelnog predsednika Republike, a ne o stručno-demokratskom pitanju koje većina građana i ne razume. Na televizijama, na pojedinim portalima i na društvenim mrežama priliku da iznesu kontra-stav za referendumsko izjašnjavanje dobilo je i nekoliko pravnika iz CEPRIS-a i profesora univerziteta. Ovo referendumsko izjašnjavanje o promenama Ustava bilo je prilika da se razume koliko su prava i potpuna objašnjenja postavljenog pitanja važna za konačan rezultat, ali i koliko je bitno motivisanje građana.
U Novom Sadu su na dan glasanja u poslepodnevnim satima pojedini građani dobili SMS poruku od BAJATOVIĆ sa tekstom „IZAĐI NA REFERENDUM! Glasaj DA! DO POBEDE! STOPBJT na 1599“.
Aleksandar Vučić je, pak, 15.1.2022. slao građanima SMS poruke sledeće sadržine: „Poštovani, pozivam vas da izađete na referendum 16. januara. Ja ću da zaokružim DA, jer želim da sudstvo bude nezavisno, tužilaštvo samostalno. Zaokružiću DA, za dalji napredak Srbije. Aleksandar Vučić“.
Da li su ovakvi postupci nedozvoljeni uticaj na građane i slobodu njihovog izjašnjavanja na dan glasanja od strane visokog državnog funkcionera i odakle političkim strankama telefonski brojevi građana?
Ovi podaci, kao i činjenice da i dalje stižu pozivi osobama koje su pokojne, kao što je moja majka već 19 godina, skreću pažnju na potencijalne značajne nepravilnosti na izborima u aprilu. Kada je moja sestra o tome obavestila predsednika glasačkog odbora, rekao joj je da oni ne mogu ništa i da se obrati RIK-u. Sestra je odgovorila da je ovu pojavu već nekoliko puta prijavila. Očigledno, niko od prisutnih na glasačkom mestu nije shvatio ovaj slučaj kao nepravilnost. Članovi odbora koji nisu iz vladajućih stranaka ili nisu prisutni na glasačkim mestima ili nisu dovoljno obučeni za taj zadatak, osim posmatrača CRTE koji su bili prisutni na oko 10% glasačkih mesta.
Na mestu gde sam glasao, u MZ Petrovaradin, u dvorištu i u prolaznim prostorijama bilo je nekoliko grupa ljudi koji nisu imali nikakve službene oznake. Kada sam oko 10h izašao sa glasačkog mesta, na prostoru kolskog ulaza u MZ sreo sam dva čoveka kako se raspravljaju. Jedan je tvrdio: „Meni je rečeno da donesem samo šest sendviča za članove odbora iz SNS“, dok se ovaj drugi raspitivao ko mu je dao takav zadatak i kako će na to reagovati oni kojima se ne ponudi sendvič. Nisam mogao da sačekam kraj ove rasprave. Pretpostavljam da su dobro obavili svoj deo posla. Predsednik Republike je pre neki dan izjavio da njegova stranka ima stručnije i bolje ljude za izbore nego – RIK. Valjda je zbog toga – sat vremena pre RIK-a – prešao u ulogu lidera stranke i iz stranačkih prostorija objavio preliminarne rezultate glasanja i održao konferenciju za medije.
Da li rezultati referenduma o potvrđivanju Akta o promeni Ustava, te ceo kontekst od motiva i procedure do kvaliteta usvojenih rešenja i obuhvata promena, imaju ili mogu imati i kakve veze sa Ustavom, zakonima i njihovim sprovođenjem i unapređenjem u delu o pravosuđu, kako se uči na Pravnom fakultetu, ili imaju veze i sa tim, ali i sa nečim drugim – prosudite sami.
Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i doskorašnji član Visokog saveta sudstva.
Peščanik.net, 21.01.2022.
REFORMA PRAVOSUĐAUSTAV SRBIJE