Prečicom do raja

Lider naprednjaka T. Nikolić je započeo štrajk glađu i žeđu da bi jednom „pobedio Tadića“, kako se odavno izražava. Uskomešala se Palanka pred ovom političkom ujdurmom, koja nije ništa drugo nego kampanja pred izbore – ostalo znaju lekari i sestre koji već rade svoj posao. A drugo je znano i dosadno do zla boga. Brojne političke partije ne pružaju podršku Nikoliću, a narodnom Velji i doktoru K. samo fali pa da zaposte. Ne vidi se da su oni – solidarni s Nikolićem – pristali na ono „tonem u postu i naslađujem se lišavanjima sveti oče moj“, kako je pisala jedna iskušenica Jovanu Zlatoustom. Sam lider naprednjaka je objasnio svoju odluku kao „hrišćanski i pravoslavni čin“ i da druge nema. Učeni doktori bogoslovlja i bogoštovlja su se oglasili – ne časeći časa – a uz njih i oni koji u neobičnom postu Nikolićevom vide ono što čine kaluđeri vekovima – oglasio se patrijarh srpski Irinej i usprotivio se tim medijskim učenjacima. Bilo je toga među kaluđerima vekovima i Crkva se ili ograđivala od toga ili se sa tim solidarisala. Bilo je takvih koji su stojeći na nekom antičkom stubu proveli i po četrdeset godina. Oni se zovu „stolpnici“, no tu imamo dve napomene – prvo, njima su ljudi doturali hranu i vodu na čekrk, gore gledajući kaluđere koji boga ucenjuju kako bi zadobili carstvo nebesko što pre. Neke od njih po imenu znamo, ali da se i političari time služe nije često, iako se sretalo. Nedavno je jedan dokoni kaluđer iz okoline Žiče predlagao – komentarisali smo to u „Republici“ – „da strogo zaposte svi, i ljudi i stoka i živina dok oči ne pobele i telo se ne pretvori u mošti“.

Oglasio se patrijarh Irinej – osudio je ovaj čin – ali još ćemo videti kako će biti.

Zanimljivo je da su neki politički analitičari od kojih se to ne bi očekivalo – naš prijatelj Đ. Vukadinović – osudili taj postupak i jasno kazali da je to patologija. Uzaman. Neki i dalje hoće ne tek prečicom već i na silu u carstvo nebesko – ili u politički raj koji obećavaju. Zabunu stvara jedno mesto iz jevanđelja gde se kaže da „siledžije zadobijaju carstvo nebesko“. Jeste, postoji takvo mesto, ali je u pitanju nesporazum u prevodu – i Vuk i Daničić su prevodili i nastojali da što narodskije prevedu, a u originalu toga nema. Reč siledžija ima danas drugo značenje – možda pravo za one koji hoće ono što su naumili. U jevanđelju se misli na silu dobra, da se nikada ne umorimo od činjenja dobra bližnjima – da ne posustanemo. Kaluđeri su ucenjivali boga, a ovi sada Ustav i zdrav razum.

Ne može baba silom u raj – i to je Vuk zabeležio – ali u palanci je sve moguće – da svet seiri.

Kakav Mahatma Gandi – ime mu znači „velika duša“ – u sokaku palanačkome. To ne liči na nas. Ovo je radikalska ujdurma, a bilo ih je u istoriji Srbije i te partije napretek. Naudiće Nikolić sebi i svom zdravlju i partiji možda – ali ko o tome razmišlja. U svetu su to pročitali. Mi mnogo ne čitamo, ali su nas tamo davno „pročitali“.

Tužno i zabavno – to u palanci ide zajedno. U palanci se to zove – S. Sremac je to dobro znao – politički ališ-veriš što je prevod engleske reči marketing.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 19.04.2011.