Privredni odnos snaga

Rat je najupečatljiviji primer međuzavisnosti, kao uostalom i zablude o moći i pogotovo nadmoći. Kakav je primera radi privredni odnos snaga u svetu? Jer moć raketa, tenkova i aviona nije nezavisna od proizvodnje i novca, da to kažem pojednostavljeno. Ovo pogotovo ako se ceni uticaj sankcija na rusku privredu i posredno na njenu vojnu moć.

Može se, i nije lišeno smisla, ići u detalje, ali za početak uporedimo samo veličine ukupne proizvodnje. Ruski bruto domaći proizvod (BDP) u 2019. je bio nešto manji od 2 posto svetskog u stalnim dolarima iz 2015 (izvor Svetska banka).

Udeo kineske privrede je bio oko 17 posto, udeo Evropske unije zajedno sa Britanijom je bio oko 21 posto, a američki oko 24 posto. Ako se dodaju Japan, Kanada i Australija, udeo, nazovimo ga tako, zapada u ukupnoj svetskoj proizvodnji je oko 55 posto.

Ako se dodaju i manje zemlje u Evropi i u ostatku sveta, privreda zapada se verovatno penje na oko 60 posto. Izvan Kine, ostatak sveta predstavlja nešto više od 20 posto svetske privrede. Ukoliko bi se uzele u obzir sve vrste povezanosti ostatka sveta sa privredom zapada, postalo bi jasno da je, nezavisno od kineske privrede, ostatak sveta privredno marginalan. A pogotovo je to ruska privreda.

Dakle, sažeto, udeli u ukupnoj svetskoj proizvodnji (svetski BDP, 2019, izvor Svetska banka):

Zapad oko 60%
Kina oko 17%
Rusija ispod 2%
Ostatak sveta oko 21%

Uzmimo sada svetsku trgovinu. Ukupni udeli u trgovini se ne razlikuju previše od udela u svetskoj proizvodnji, osim što se vidi značaj američkog tržišta, jer je uvoz značajno veći od izvoza, to jest spoljnotrgovinski deficit SAD je veliki, na šta ću se vratiti. Kao mera globalizacije i regionalne koncentracije trgovine važno je zapaziti da zavisnost od trgovine nije tako velika kako se često govori, pa se kritikuje hiperglobalizacija, ali to je druga tema.

Udeli u svetskoj trgovini roba i usluga, %, 2019 (svetski izvoz je naravno jednak svetskom uvozu, izvor Svetska trgovinska organizacija):

Nije naravno nevažno kako se zavisnost meri, ali ovde je dovoljno samo zapaziti da veće i razvijenije zemlje teže da zavise manje od svetske trgovine, dok recimo Rusija zavisi više, u odnosu na sopstvenu proizvodnju, posebno kada je reč o izvozu. Stoga nije nevažno videti oslonjenost i uticaj na svetsku trgovinu preko otvorenosti privreda, koja se može meriti udelom spoljne trgovine (uvoz plus izvoz roba i usluga) u ukupnoj proizvodnji.

Dakle izvoz plus uvoz roba i usluga, % BDP, 2019 (izvor Svetska banka):

SAD nešto više od 26%
EU oko 35%
UK oko 63%
Kina oko 36%
Japan oko 35%
Rusija do 50%

Iz ovih podataka se može zaključiti da je zavisnost Rusije od spoljne trgovine značajno veća od oslonjenosti ostatka sveta na rusko tržište. Uz to, kako je ruski izvoz skoncentrisan na nekoliko roba, uglavnom energente i sirovine, dok se uvozi mnogo raznovrsnija roba i usluge, zavisnost ruske privrede od izvoza je značajno veća nego što je zavisnost ostatka sveta od ruskog tržišta, bilo u izvozu ili u uvozu.

Konačno, značaj američkog spoljnotrgovinskog deficita je delimično posledica ulaganja u američke državne obveznice, koje služe kao devizne rezerve i zapravo kao svetski novac. Nema neke jednostavne zamene za to jer, kao što se vidi iz podataka, drugi teže da imaju suficite u spoljnoj trgovini. A te dve stvari su povezane preko platnog bilansa – suficit u trgovini ide sa ulaganjima u strane zemlje. A najbezbednije su američke državne obveznice. Kina teži da ulaže u imovinu u inostranstvu ali, kao što se sada vidi u ruskom slučaju, ona može da se nacionalizuje ili da se zamrzne ukoliko se ne proda kako bi se to izbeglo.

Sve u svemu, svetska privreda ne zavisi ni iz daleka od ruske privrede koliko ruska privreda zavisi od ostatka sveta. Roba koja se proda na ruskom tržištu može da se proda negde drugde, dok ruski energenti ne mogu mnogo da biraju tržišta na kojima će se prodavati. A onda je tu i novac koji je zapravo strani i u stranim bankama.

Peščanik.net, 04.03.2022.