Protiv huligana na vlasti

Hvala Siniši Boljanoviću za kritiku koju mi je uputio kao jednom od učesnika Peščanikove tribine u okviru Nedelje ponosa. Imam utisak da argument koji je izneo protiv mog predloga može uspešno da se brani. Sasvim je moguće, dakle, da sam pogrešio. Ali, da li me činjenica da grešim diskvalifikuje iz daljeg razgovora? Tu tribinu bio sam shvatio kao pokušaj da zajednički promislimo mogućnosti za efikasnije organizovanje sledeće Parade. Naše društvo ima vrlo oskudnu tradiciju građanskog organizovanja. Mislim da se tek sada postavljaju osnove za jednu moguću takvu tradiciju. Stoga je očekivano da pogrešimo. Da smo umeli da se organizujemo, u subotu bi Parada izgledala upravo onako kako ju je Biljana Srbljanović bila opisala na tribini. (Uzgred, siguran sam da smisao njenih reči nije bio u tome – ja neću da učestvujem. Na kraju, ona jeste učestvovala u večernjoj „šetnji“ za Paradu.) Logično je i da se na greške kritički reaguje. Jedino nije logično da se sagovornici ućutkuju. Jer, i Boljanović je dao savet koji je neprimenljiv, dakle pogrešan. On kaže – umuknite i pridružite se. Ali, pridružite se – čemu? Otkazanoj Paradi? Da li bi sad neko trebalo Boljanoviću da odgovori – molim te, ostavi nas i ti na miru, i radi šta ti se kaže? Naravno da to nije odgovor. Cilj je da se napravi Parada u kojoj ćemo svi kojima je do toga stalo učestvovati, bez obzira na to da li će huligani na vlasti ponovo hteti da je osujete, ako nikako drugačije, onda novom zabranom. Sigurno ćemo, kao i do sada, grešiti u traženju načina kojim ćemo to postići. I kritikovaćemo jedni druge zbog tih grešaka. Ali, verujem da ne smemo jedni druge zbog izgovorenih pogrešnih predloga diskvalifikovati.

Peščanik.net, 29.09.2013.