Računovođa

Ide novim putem autobus kabriolet. To je mobilni vidikovac za posmatranje okoline i dalje dokle pogled dopire. I za naročito uživanje zapovednika među slugama. Na spratu omnibusa kome je odsečen krov, sede stvorenja iz elite i dive se svojim delima.

Na počasnom mestu je onaj koji je sve stvorio: fabrike, puteve, zločinačko nasilje i svoje saputnike. Blagi povetarac mu prolazi kroz kosu, dok ptice lete okolo, a poljsko cveće krasi livade pokraj puta. Tačno kao u osmoškolskoj literaturi počivše Mire Marković, majke pastoralnog kiča. Ljudi u ukletom autobusu već su viđeni u njenom posmrtnom snu. Tvorac je zagledan u budućnost, rukom pokazuje negde daleko i još dalje i planira šta bi tamo moglo da nastane i da nestane.

Pola reda iza njega sedi Mali Siniša, bez dobrih razloga prećutan u novoj srpskoj istoriji. Bez njega bi se možda sve odvijalo drugačije. On je veliki majstor iza scene i na sceni. Suslov Srbije, čuvar smrtonosnih tajni i mag koji stvara sve ni iz čega. Onaj koji razume kako i odakle nastaju i gde nestaju naši i tuđi novci. Ne odgovara nikome za svoje čarobne podvige, naročito ne onome koji vlada bez zakona.

Mali je možda nastao ciljano, kao posebna supstanca među čudovištima koja se proždiru međusobno. Njemu Vučić ne treba, osim kao iluzija o zajedničkom gospodaru koji je postao razvalina. Svojim malterom jedino Mali to može da prikrije, ali ne potpuno. Namerno ostavlja nakazne rupe u tom uzaludnom zahvatu gde nema popravke.

Čudesna biografija S.M. sačinjena je od preobražaja koji negiraju sve etičke limite. Politička konverzija je pomogla Siniši u potpunom brisanju njegove demokratske prošlosti. Nije jedini, ali je najdalje dogurao na drugoj strani. Prednost takvih ljudi je u nedostatku želje da saznaju koja je i gde je njihova strana. Šta je prvo a šta drugo, ko su oni – postaje nevažno u nastajanju velike tragedije.

Nekada je bio dobar student na ekonomskom fakultetu. Poseduje nivo lucidnosti dovoljan da odudara od depresivnog naprednjačkog sumraka. Siniša ume da uprosti sebe kako bi opštio sa mučnim okruženjem. Pred gospodara koji ga često ne razume, Mali izlazi sa svojim finansijskim opsenarstvom koje drži Srbiju samo malo dalje od bankrota. To je osobita vrsta piramidalnog zidanja stabilnosti tragičnim pozajmicama koje nije moguće vraćati. U jednom času sve mora da se sruši. Ali tada Mali možda više neće biti ovde, niti bilo ko iz autobusa niti oni koji će ostati pod ruševinama.

Dva puta je doktorirao. Prvi put neuspešno jer su ga uhvatili u ilegalnom prisvajanju tuđih znanja. Drugi put je i pored silnih poslova otišao u Košice i odatle se vratio sa titulom. Tragači za plagijatom, umoreni od Malog, odustali su od kopanja po drugom doktoratu. Neka mu ga, ionako mu ne treba.

Kao majstor u razumevanju tokova tuđeg novca, Mali je mislio i na sebe. Bio je usred afere sa 24 stana u Bugarskoj koji se vode na njegovo ime, ali on je priznao samo jedan a svoje ime nije. Smatra se da ih je mnogo više, kako tvrde iz projekta Pandorini dokumenti, ali možda je Siniša Mali zaslužio sve što ima.

Kao gradonačelnik Beograda, Mali je bio spiritus movens državnog udara i rušenja Savamale. Od te noći se računa ukidanje zakona u Srbiji i uvođenje posebnih ovlašćenja za one koji su stavili zakone van snage.

Mali pouzdano zna ko koliko vredi, kome se mora plaćati a od koga se može uzeti. I kako utoliti neutoljivu alavost lupeža iz klike. On ih prezire zato što su to sirovine bez stila, iako zna da je za njih stil tegobni višak. On zna kako nahraniti nebrojene parazite i mobilisane siromahe koje feudalac vucara za sobom da bi mu klicali.

Kad se negde na javnom mestu iznenada seti nečega, vladar se okreće Malom i pita: „Siniša, imamo li mi para za to?“

„Imamo“, odgovara Siniša.

„Imamo li para za sve građane Srbije i penzionere, da podelimo kako sam obećao, do kraja godine?“

„Imamo“, odgovara Siniša.

Ne samo zbog volšebne kontrole prazne državne kase, Mali je već godinama prvi čovek vlade, onaj koji je tako čudesno stvoren kao spasilac posustalog pašaluka.

On je gazda svome gazdi, jer gazda o tokovima postojećeg i fiktivnog novca ne zna ništa. Drži u svojoj glavi i sefovima sve što može da održi i sruši obojicu. Pad Malog bi morao da bude nešto mekši, ispod njega je mrcina baldisala od besmisla.

Peščanik.net, 31.07.2026.