Rasklimavanje klime

Nedavno je u Beogradu boravio direktor jedne velike multinacionalne kompanije. Uveče su ga njegovi domaćini izveli na večeru u deo grada poznat po dobrim restoranima i noćnoj zabavi. Razgovor se, kao i tokom dana, uglavnom vrteo oko novca i mogućnosti za ulaganja u Srbiju. Ti razgovori nikad nisu laki, čak i kad su u opuštenoj atmosferi, jer kapital je, kao što kaže ona izreka, plašljiva zverka, ali je izgledalo da se razvijaju u dobrom pravcu. Međutim, negde pred ponoć, nahrupila je policija pod punom ratnom opremom, sa pancirima, šlemovima, dugim cevima i blokirala čitav kraj. Kao da je Srbija – Kolumbija, a Beograd – Bogota. Potencijalni investitor se naravno konsternirao, ali se malo smirio pošto je policija upala u drugi restoran. U svakom slučaju bio je uveren da se radi o hapšenju nekog velikog dilera droge ili krupnog mafijaša. Ubrzo se, međutim, ispostavilo da nije reč o tome, već da je poreska policija upala u šank jednog od susednih restorana. Tek, nesuđeni investitor se, kad je to čuo, ohladio i razgovori o ulaganjima u Srbiju bili su završeni. Naravno, ne zato što je on mislio da se ovde nešto mulja – reč je, da ponovimo, o zbilja velikoj multinacionalnoj kompaniji – nego zato što mu je to pokazalo odnos vlasti prema privredi: kakva je to država u kojoj se na kafedžije potežu automatske puške. Tako smo oterali velikog stranog investitora.

Sa malim i srednjim domaćim privrednicima stvar stoji nešto drugačije. Čim se negde pojave, u nekom mediju, da govore o svom poslovnom uspehu ili da sponzorišu neku akciju ili novinski prilog, odmah ih pozovu iz krugova bliskih najvišim vrhovima vlasti i – ovako ili onako, pod ovim ili onim izgovorom, ali uglavnom manje-više otvoreno – traže pare. Ako kojim slučajem ne daju, u roku od 24 časa na vrata im stiže finansijska policija. Posledice su višestruke. Kao prvo, ti ljudi odustaju od pojavljivanja u javnosti, što nezavisne medije ostavlja bez prihoda i ugrožava njihov opstanak. Drugo, povlačenje u ilegalu uzornih privrednika pojačava sliku o biznismenima kao (manje-više) kriminalcima, koju (i) aktuelna vlast vrlo često propagira. I, treće, najvažnije, uspešni i kredibilni poslovni ljudi se povlače ne samo iz javnosti nego i iz biznisa: smanjuju poslovne ambicije, odustaju od investicija, nastoje da sačuvaju ono što imaju, da ne štrče i ne bodu oči.

Sveukupni rezultat: investicije u prvih devet meseci ove godine su za oko četiri odsto manje nego 2013. u istom razdoblju. A lane su investicije bile za 10 odsto manje nego 2012. godine.

U petak, 26. decembra, premijer Vučić je na otvaranju obnovljenog kopa Tamnava u Kolubari govorio o velikom značaju koju proizvodnja uglja i struje ima za Srbiju, i da će zbog toga iduće godine bruto domaći proizvod biti osetno veći. To je tačno, ali ta medalja ima i svoju drugu stranu.

Tačno je, naime, kaže najnovija analiza Fiskalnog saveta, da bi BDP Srbije ove godine pao upola manje da nije bilo poplave. Drugim rečima, da je Kolubara radila normalno pad bi umesto dva, koliki će stvarno biti, iznosio oko jedan odsto. S druge strane, međutim, kada bi se proizvodnja uglja i struje isključila iz bruto domaćeg proizvoda za 2015. godinu, onda pad BDP-a ne bi bio 0,5 odsto, kao što se sada predviđa, nego 1,7 odsto. Što pokazuje, zaključuje Fiskalni savet, da se „stvarni privredni trendovi zapravo pogoršavaju“.

A to je u najtešnjoj uzročno-posledičnoj vezi sa gore pomenutim padom investicija, naročito domaćih.

Peščanik.net, 27.12.2014.