Raspuštena Srbija

Iako u školama prolećni raspust (zgodno?) pada tek na drugi krug predsedničkih izbora – u svim drugim ustanovama počeo je već u danu kada su izbori raspisani.

Prvo je raspušten Parlament, što je bila sasvim opravdana odluka. Ne zbog toga što bi u suprotnom Parlament narušio sopstveno dostojanstvo – kao što su radikali uslužno ilustrovali predstavnici Evropske unije – nego zato što bi se narušila stabilnost Parlamenta. Ne, ne bi je narušili nevladajući poslanici, za šta su unapred optuženi, već – vladajući. I to svojim izostankom sa radnih mesta jer su sada stalno zaposleni na promociji premijera za predsednika, što znači da bi u Skupštini ostali samo poslanici nevladajućih stranaka, a ko zna šta bi oni sve mogli da urade. Možda bi čak i konstatovali ostavku ombudsmana pa predsednica Parlamenta ne bi mogla da maliciozno dezavuiše njegovu predsedničku kandidaturu.

Istom logikom se rukovodio i premijer koji je obećao da će predsedničku kampanju voditi samo u slobodno vreme (doduše, obećavao je i da se neće kandidovati) pa je vreme oslobodio raspuštanjem Vlade. Kako inače objasniti da ministri stoje po svakodnevnim predizbornim skupovima na koje dolaze službenim automobilima? Pošto znamo da niko od njih, naročito ne prvi među njima, ne bi zloupotrebio položaj – realno je pretpostaviti da nisu više na ministarskim pozicijama. Kao što ni gradonačelnik Beograda više nije na svojoj funkciji jer da jeste, sigurno ne bi aplaudirao u prvim redovima nego bi naredio sklanjanje novogodišnjih jelki i ukrasa (čije neuklanjanje je sada već uveliko krivično delo protiv gradskog budžeta).

No, nije vlast samo raspustila samu sebe. Raspustila je i koncert pevača koji se drznuo da podrži nevladajućeg kandidata, kao i nagradu piscu koji je takođe dao javnu podršku istom nevladajućem kandidatu. Ali, pošto vlast ipak nije svemoćna kakvom nam se predstavlja pa ne može baš da raspusti sve i svakog pojedinačno, odlučila je da raspušta đuture. Svi kojima srce ne zatreperi očevidno na pomen premijerovog imena i prezimena imaju biti proglašeni lažnim intelektualcima! Zašto lažnim? Zar definicija intelektualca ne podrazumeva i angažman u društvu? A oni su zasigurno angažovani jer da nisu – ne bi toliko nervirali premijera. Onda je možda hteo da kaže kako su lažno obrazovani? Imaju plagirane doktorate i kupljene diplome? Ali, zašto bi to premijer nekome sada uzeo za zlo kad onolikima svojima nikada nije?

Bilo kako bilo, vlasti je ostalo još samo da raspusti izbore i tako spreči ove novonastale podele u društvu oko kandidata. Jer će podele škoditi našem prosperitetu koji nije viđen ne samo u novijoj istoriji nego ni u proteklih pet godina.

Peščanik.net, 06.03.2017.