Rat i mir Novice Antića

Kako se postaje lider otpora? Ko bi to znao, jer ovde se valja odupirati svemu što ne valja, a to je skoro sve što nam određuje život. No, ipak je Novica Antić, aktivni oficir Vojske Srbije, sasvim novo, netipično lice koje predvodi vojni sindikat u traganju za ljudskim odnosom vlasti prema svojoj oružanoj sili. A nju režim besramno koristi kao ubogo marketinško sredstvo, nimalo se ne ustežući od patetične varijante agitpropa: „Snažni smo, imamo jaku, dobro naoružanu i obučenu vojsku, sposobnu da odgovori svim bezbednosnim izazovima.“

Zamislite samo tu besmislenu sintagmu, koja sadrži nesuvislu pojmovnu vezu: „bezbednosni izazovi“. Nešto kao provokacija, ratničko uzbuđenje ili atavistički poriv, neposredno čikanje zamišljenog protivnika i provera hitrine snaga koje nas čuvaju. A to bi morala pre svega da bude vojska, ako već policija čuva vlast od građana. Ali, samim tim „izazovi“ ne dobijaju na značaju, jer ova država nema osnovnu odbrambenu orijentaciju: od koga, kako, u kom slučaju, kojim povodom, kada, kojim snagama, sa kojim saveznikom?

Mogao je Novica Antić da bude dobar saradnik sistema koji je amaterskim ošljarenjem i teškim zloupotrebama ustrojen protiv ljudi. Postoje podvrste podobnih sindikalista, oni koji usrećuju vlast, jer ih vlast i proizvodi: nabavka svinjskih polutki, ajvara i turšije, nogica za pihtije i zamrznutih pilića, čuvanje straža oko vojnih zgrada, obnova ONO i DSZ, uz naglašeno podilaženje gazdi. Jednostavno, stavi se znak jednakosti između vrhovnika i države i time se ukida osnovni motiv otpora: zar mi, koji branimo otadžbinu da se dižemo protiv nje!?

Ovde već godinama postoji težnja uzurpatora vlasti da se uzdigne iznad društva i bude njegov neupitni supervizor. Na tom nivou, Antić je vrlo precizno odvojio otadžbinu od onih koji je ugrožavaju, a to naravno nije sindikat, nego sama vlast.

Novica je postao ozbiljan rušilac iluzija, onaj čovek koji uporno razbija lažnu idilu između voljenog vođe i „njegove“ nepobedive vojske. Čini se da tu nema ljubavi, čak ni poverenja između poslodavca i osirotelih trudbenika. Niti je vojska njegova. Ljudi su gladni, jadno odeveni, loše opremljeni i pod stalnim pritiskom. Dolaze obećanja koja niko ne ispunjava, jer njih i nije moguće ispuniti. Sa kakvom nadom odlaze u jedinice mladi potporučnici, koji onako ushićeni bacaju šapke pred skupštinom, posle praznog govora šefa države?

Evo ovako: potporučnik zarađuje oko 300 evra mesečno, a uobičajeno je da negde stanuje, hrani se i živi. I da komanduje jednicom ranga voda, za početak, ako u kasarni zatekne vojnike.

Zbog toga početnici odlaze pre nego što počnu da služe otadžbini koja im pokazuje ružno lice vođe. Za dve godine, iz Vojske Srbije otišlo je preko 3.000 ljudi. Odlasci se registruju svakoga dana, kroz uobičajenu šifru 2+2+2. A to znači ovo: kad se završi dan, oružana sila je brojčano manja za dva vojnika, dva podoficira i dva oficira.

Da li je onda bavljenje socijalnom pozicijom Vojske u okviru sindikalne borbe politika koja izluđuje vlast? Naravno da jeste. Nema socijalne borbe bez realne dnevne politike, jer je ona i stvorila sve uslove za socijalni sunovrat. Vojni sindikat je pravno lice, izdvojen iz lanca komandovanja, jer da nije tako ne bi ni postojao.

Novica Antić je na svom radnom mestu referent za suzbijanje kriminaliteta u vojnoj policiji. Krajnje zanimljiva pozicija za čoveka koji se posvetio razbijanju svevlašća u onim dimenzijama koje definitivno razaraju vojsku. To jeste rat protiv zločinstva, koji daleko nadilazi rutinske referentske poslove.

Pritisci koje svakoga dana trpi teško se mogu podneti. Kad dođe na posao i obuče uniformu, on više nije vođa sindikata nego pripadnik vojske. U njoj vlada neizbežni princip „subordinacije“. Onda dođe pretpostavljeni, zakaže sastanak i pripadnike sindikata nazove: izdajnicima, plaćenicima, razbijačima jedinica i komandi, ubačenim elementima stranih sila. Neprijateljima otadžbine.

Kad izađe na ulicu i bude u centru protesta, Novica postaje lider i odmah se vidi da to jeste. Govori o tome da loša vlast ne može imati dobru vojsku, da para ima, no one su krivo raspoređene, da je ministar odbrane kreatura koja čini sferu odbrane neozbiljnom. Dok to govori, na okolnim zgradama stražare „Kobre“, koje postavlja čuvar poretka Diković. Za svaki slučaj, neprijatelj nikada ne spava, a Novica je valjda jedan od njih, vrlo budan kao govornik na trgu.

Više puta su mu najavljivali „teške stvari koje ga čekaju“ i on je strepeo, ali se nije obazirao. Sindikalisti su pokušali da privole načelnika Generalštaba da im se pridruži, da bude na strani vojske a ne borac za njeno propadanje, ali ih je on nadmeno odbio i pripretio „adekvatnim merama“.

Kad ministar dolazi u neki garnizon, pre njega stiže autobus iz Beograda u kome su gardisti obučeni da budu počasna jedinica. Vojnici iz počastvovane kasarne, kojima su se raspale čizme, pocepali koporani i rasparale pantalone, dobijaju na revers nove stvari, da se lepo doteraju za ministra i za slikanje. I sve to odmah vraćaju kad se izaslanik vrhovnog udalji i svi oblače svoje svakodnevne tralje.

Ta ogavna predstava traje već mesecima, a o svemu tome Antić javno govori, uprkos pretećim savetima da ućuti.

U toku je proces protiv njega pred vojnodisciplinskim sudom, zbog „bavljenja politikom“. To je sud u kome sudije nisu pravnici i on se ne drži pravde, nego nečega što se zove „komandna volja“. Takvi oblici prekog nepravnog obračuna su ukinuti davno, tako da Novici Antiću, kao sindikalnom lideru, sudi nepostojeći, oktroisani sud.

Nijedna pobuna nije laka, a najteža je ona koja potiče iz sfere u kojoj je pobuna nezamisliva. Svakoga božijeg dana Antić govori istinu o vođi režima i ministru odbrane. A to znači sve najgore. Njegov građanski mir je narušen pritiscima, pretnjama, optužbama i suđenjima.

Videćemo ga ponovo početkom oktobra; on će biti jedan od lidera najavljenih opštih protesta. Rat i mir ovog momka koji brani otadžbinu od njene vlasti biće razrešen na nivou odluke koja drži Antića za profesiju koju brani: nikada ne odustati. U profesiji je to ponekad neizbežno, pod silom procene odnosa snaga. U borbi koju Novica Antić vodi protiv ovih koji razaraju vojsku, državu i život, odustajanja neće biti.

Peščanik.net, 29.09.2017.