Odvraćanje, ta gotovo zaboravljena reč, polako se vraća u upotrebu. Jastrebovi ponovo klikću – više oružja jednako je više sigurnosti. Od demonstracija u bonskom Hofgartenu prošle su 33 godine. Tada je 300.000 ljudi protestovalo protiv nuklearnog rata i dvostrukog zaključka NATO-a,1 među njima i Böll, Eppler, Kelly, Albertz. Sada generalni sekretar NATO-a ponovo pokazuje ka Moskvi i govori o „pozivu na buđenje“, a Süddeutsche Zeitung zaključuje da bi trebalo da „razgovaramo o ubedljivim metodama odvraćanja“.
Logika odvraćanja bila je besmislena od samog početka. Šta bi se dogodilo da je Sovjetski Savez početkom 60-ih umarširao u Zapadni Berlin? Interkontinentalne rakete bi ostale u silosima. Samo su ideolozi odvraćanja verovali da bi neki američki predsednik žrtvovao Njujork za već izgubljeni grad. Onda nije slučajno što je engleska skraćenica za strategiju obostranog uništenja glasila MAD.2
Situacija se promenila sa Pershingom II. Rakete srednjeg dometa mogle su da ograniče nuklearni rat samo na Evropu. To je bilo logično, ali samo iz američkog ugla. Time je za Sovjetski Savez vreme za rano upozorenje skraćeno na samo 7 minuta. Moskva je onda rasporedila rakete kratkog dometa u Istočnu Nemačku sa vremenom za rano upozorenje od samo 2 minuta, što znači da ga nije ni bilo. Oni koji danas nameravaju da rasporede oružje na granici sa Rusijom trebalo bi da imaju ovo u vidu i da se sete reči Egona Bahra: „Bili smo bespomoćni objekti.“
Sada je NATO zaključio da Baltik ne može da brani konvencionalnim oružjem. To znači da ne može da ga brani uopšte. Za Baltik važi isto što je nekada važilo za Zapadni Berlin: ruski napad bi rasparčao zapadni savez, ali ne bi doveo do velikog rata. Valjda naši lideri imaju barem toliko razuma. Putinu se prebacuje da se namerio na celu Ukrajinu, Baltik i ko zna šta još. Uprkos nedavnoj izjavi „velikog političara“ princa Charlesa, Putin nije Hitler. On ne želi veliki svetski požar, prema čuvenim rečima jednog kormilara nemačkih podmornica iz Prvog svetskog rata: „Svet će drhtati zbog paklenog zvuka germanskog pada.“
Ipak moramo da postavimo jedno pitanje. Koga mi zaista treba da odvratimo? Tokom rata u Gruziji ruski tenkovi T-72 nisu se mogli kretati noću, a veoma otežano su se kretali u lošim vremenskim uslovima. Ruska vojska je od tada modernizovana, ali Gruzija je bila 2008.
„Baze ne postoje tamo gde su zaista neophodne“, izjavio je nedavno poljski ministar spoljnih poslova Radosław Sikorski. Pitanje je da li bi NATO doneo više bezbednosti Poljskoj, ali novca svakako bi. Opštine koje se nalaze u blizini NATO baze u Aachenu u Nemačkoj godišnje zarađuju oko 257,8 miliona evra.
Spiegel, 26.05.2014.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 28.05.2014.
KULTURA MIRA I NENASILJAUKRAJINA
________________
- Dvostruki zaključak NATO-a je odluka od 12.12.1979, kojom je Varšavskom paktu ponuđeno obostrano smanjivanje broja raketa srednjeg i kratkog dometa, praćeno pretnjom da će u slučaju odbijanja NATO rasporediti dodatne rakete srednjeg dometa u zapadnoj Evropi.
- Mutual Assured Destruction – osigurano obostrano uništenje.