Rečeno – učinjeno

Ministar unutrašnjih poslova je krajem prošle sedmice na stranačkom skupu u Kragujevcu izjavio “da će biti formirani posebni timovi policije čiji će zadatak biti da suzbijaju izborne krađe”. U razradi svoje ideje, on je naveo da građanima ti timovi “možda čak neće ličiti na policajce”, ali kada im budu stavili lisice na ruke “i te kako će da im liče na policajce”. Sve to je potrebno da bi se ljudi osećali “bezbedno i sigurno”. Ideja koju je izneo ministar, kontekst u kome je ona izrečena, kao i njen slikoviti prikaz, dovoljno govore o tome kakva je uloga policije u idealnoj zemlji Nebojše Stefanovića. Ta zemlja je očigledno policijska, jer u njoj izbore kontroliše policija. Ona je takođe i partijska i do srži nasilna, jer je Stefanović u svojstvu ministra o policiji govorio na partijskom skupu i uz opis izbornog hapšenja. Ovu sliku upotpunjuje izjava o tome da će u svakom gradu taj posao vršiti policajci iz nekog drugog grada, što čitavoj ideji daje i tajno-obaveštajnu notu.

Svrha te “izborne koncepcije” može biti samo jedna – zastrašivanje birača uoči izbora 24. aprila. Ovo zastrašivanje se, podsetimo, odvija u uslovima u kojima vladajuća stranka ima izglede da zadrži dvotrećinsku većinu u Skupštini, koju je stekla na prošlim republičkim izborima. Ako se ministru i vladajućoj koaliciji čak i u takvim uslovima specijalne policijske jedinice u izbornom procesu nameću kao prihvatljivo rešenje, možemo samo da naslućujemo šta će sve biti prihvatljivo kada podrška na koju računaju počne da se topi.

Pošto smo čuli ministrovu koncepciju izbora “u kojima se ljudi osećaju bezbedno i sigurno”, bilo bi dobro i da se za trenutak vratimo u realnost u kojoj i dalje opstaju minimalni demokratski standardi za sprovođenje izbora. Kako su ti standardi okrznuli i našu zemlju, u Srbiji pripadnici policije na dužnosti ne smeju da patroliraju na biračkim mestima i oko njih. Na njima se mogu pojaviti samo na poziv predsednika biračkog odbora, u slučaju da je već prekršen javni red i mir. Sprovođenjem izbora i stvaranjem uslova za sprovođenje izbora bez izbornih krađa bave se isljučivo samostalna i nezavisna tela za sprovođenje izbora – republička izborna komisija i birački odbori. Ako u tome ne uspeju, postoji postupak u kome se izborni rezultati mogu osporavati na svakom pojedinačnom biračkom mestu i policija koja stavlja lisice na ruke glasačima u tom postupku nema šta da traži.

S obzirom na to da i policajci mogu postati potencijalne žrtve ministrovih demokratski sumnjivih ideja, jedino što im u tom slučaju preostaje jeste odbijanje da izvrše zadatak koji im je zadao ministar Stefanović. Ako ga poslušaju, učiniće krivično delo sprečavanje održavanja glasanja, kojim je zabranjena upotreba sile, pretnje i drugih protivpravnih delovanja tokom održavanja glasanja. Za to delo je zaprećena kazna zatvora od čak tri godine.

Nada da bi policajci mogli da odbiju izvršavanje jdnog takvog zadatka, verovatno je samo to – nada. Živimo u zemlji u kojoj se izabrani predstavnici građana vladavini prava smeju kao vicu i u kojoj se zaposlenima u policiji periodično preti otkazima preko medija. Zbog toga je mnogo realnije da će još jednu profesionalnu degradaciju i instrumentalizaciju policije za partijske interese zaposleni istrpeti ćutke.

Kako je izjava ministra o policijskoj kontroli izbora izazvala kakvu-takvu reakciju javnosti, ministar je već sutradan pokušao da objasni da je svojom izjavom mislio na to da će “policija voditi računa da ispred biračkih mesta ne dođu ljudi koji nude novac za glasove, kao što se intenzivno događalo 2012. godine”. Prema njegovim rečima, novac ne nude oni koji imaju ogromnu podršku građana, već oni koji se bore za cenzus. Tako dolazimo do najneverovatnijeg, ali za našu realnost tipičnog raspleta – krivicu za izbore koji se sprovode metodama zastrašivanja ne snose oni koji su te metode smislili i koji ih sprovode, već je snosi opozicija i oni koji se bore za cenzus.

Preostaje nam još oko dve nedelje do izbora, kada ćemo videti šta se zapravo ostvarilo od ideja ministra Stefanovića. Međutim, nešto se već sad može zaključiti: ministar je jasno rekao da policajci u izbornom procesu nekome “možda neće ličiti na policajce”, kao i da neće biti iz gradova u kojima “obezbeđuju” izbore. U tom smislu, izrečena pretnja svoju svrhu će ostvariti ćak i ako ne bude dosledno sprovedena. Dovoljno je da birači veruju da je obećano i učinjeno.

Autorka je pravnica-istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.

Peščanik.net, 11.04.2016.

Srodni linkovi:

Vesna Pešić – Mapa puta

Nadežda Milenković – Ako vam je loše, onda dobro