Rešenje ko nacrtano

Imamo mi te neobične rečenične konstrukcije. Moraću da se ozbiljno zabavim problemom, kažemo i ne primećujući dvostruki oksimoron. Jer, niti zabava po definiciji može biti ozbiljna, niti je problem zabavan, ali se svejedno sokolimo da ćemo se ozbiljno pozabaviti problemom kad mu dođe vreme. Sve dok se o jadu ne zabavimo rešavajući ga, ko predsednik u Briselu.

Pošto je, kao prevejani prodavac u telešopovima, odavno naučio da se poštapa audio-vizuelnim prezentacijama, u svojim ranim radovima je pokazivao odštampane tvitove, onda pisao po papirnim tablama, pa donosio montirane video materijale (kojima se prigodno iznenađivao kad ih voditelji prikažu) a odnedavno se pojavljuje sa lično svojom elektronskom tablom koju su mu, kaže, poklonili Kinezi. Pa da, nama su obećali leteće automobile ali se to istopilo, izgleda nisu bili zadovoljni trampom za pileće nogice. Ćutite, makar je on dobio tablu, poslednji krik tehnike. Možda dobije i neki 3D štampač pa samog sebe odštampa da ne mora spomenička kultura da se muči.

U svakom slučaju, što se predsednik Srbije bude ozbiljnije zabavljao problemima, to će njegovi televizijski nastupi biti zabavniji. Možda bi i to mogao da nauči od ruskih kolega koje i inače voli da oponaša u vladanju zemljom. Eto, ministar spoljnih poslova Ruske federacije je nedavno tako dobro zabavio publiku na Samitu G20 u Indiji da su se svi od srca smejali. Čim je izgovorio da je rat počeo jer je Rusija bila napadnuta ukrajinskim narodom.

Dobro, teško je očekivati da bi se živa publika smejala onome što izgovara predsednik Srbije, ali bi urednici makar mogli da montiraju nasnimljeni smeh preko njegovih izjava. To bi svakako bilo upečatljivije nego što voditelj pravi face i mimikom nam saopštava kako je zgranut onim što čuje. Zamislite da je onaj voditelj koji je morao da oćuti na pitanje da li su 2022. bili izbori kao što opozicija tvrdi (a jesu) mogao bar da pusti glasan smeh.

Ne samo da bi to bio ozbiljno zabavan problem za predsednika Srbije (njemu ozbiljan a nama zabavan) nego bi možda i shvatio da publika, osim uz pomoć audio-vizuelnih prezentacija, najbolje razume i pamti ono što iskusi. Na primer te nikad veće plate i penzije, jer džabe ih on crta na skupocenoj tabli kad one neće da se nacrtaju u novčanike.

Peščanik.net, 06.03.2023.